Агробанка крупан залогај

Агробанка са 83 милиона евра капитала није мали залогај ни за једног иностраног стратешког партнера. У то су се пре неколико дана уверили и руководиоци Московске банке. После првих разговора са управом Агробанке они су, видевши са каквом се понудом суочавају, а не зато, како се понегде говорка, што јој нешто фали, одустали од куповине већинског пакета акција, тврди за наш лист председник Извршног одбора те банке мр Душан Антонић.
Повлачење те руске банке са тржишта не значи да нема потенцијалних  партнера, јер за Агробанку влада велико интересовање страних инвеститора. То што је Агробанка знатно поскупела од почетка преговора са страним партнерима, не може да нашкоди имиџу банке и вредности њених акција, већ указује на то да се банка стриктније придржава стратегије свог развоја. 

По једној варијанти њене блиске будућности, уз још једну докапитализацију новом емисијом 200.000 акција, вредном од 70 до 80 милиона евра, Агробанци и нису потребни стратешки партнери. Толико ће ојачати пословно и финансијски да ће моћи сама да кроји своју судбину.

Други могући правац развоја и јачања банке је повезивање са неким моћним иностраним стратешким партнером. То никако не значи неку резервну варијанту, ако прва не успе, каже Антонић.

"Нама, али и свим домаћим банкама, јасно је да у оштрим тржишним условима у Србији, где је конкуренција из дана у дан све јача, могу да опстану само јаке и квалитетне банке. У таквим околностима сагледавамо и ту могућност – да у Агробанку "уђе" неко од великих светских играча, али који у највећој мери треба да се прилагоди нашим тежишним задацима – финансирању агробизниса и пољопривреде", сматра Антонић.

Да је Агробанка у пуном пословном успону, не само због увећаног капитала током прошле године за безмало 60 милиона евра после две емисије акција, већ и услед раста вредности њених "папира" на Београдској берзи за свих 214 процената, говори и чињеница да са 110 експозитура широм Републике опслужује око 60.000 правних и 250.000 физичких лица. За разлику од већине домаћих банака, поготово оних са иностраним капиталом, Агробанка се у највећој мери специјализовала за финансирање аграра. Како основне, пољопривредне производње, тако и прерађивачке индустрије и извоза.

Агробанка, нажалост, признаје Антонић, не може због скупих домаћих извора новца да понуди јевтиније зајмове пољопривреди, али чини оно што само од ње саме зависи – да остале банкарске услуге буду обављене по најповољнијим условима. Да се на основну камату не назиђују разне провизије и други трошкови.

На питање, да ли преко Агробанке иду плаћања из аграрног буџета, Антонић одговара да Агробанка није прошла на таквом конкурсу пре три године, али да он због тога не очајава превише. Ти, али и још неки слични аранжмани, напомиње, повезани су са политичким и страначким утицајима, које он, као банкар, није у стању да прихвати. Такви пласмани су, тврди, много ризичнији и од чињенице да је пољопривредна производња "фабрика под ведрим небом". Као први човек банке, који продаје туђ новац под интерес, увек мора да израчуна колики је ризик од лоше године, али не може, каже, и додатно да стрепи од тога да му нечији политички "миљеник" остане дужан за кредит или камату.

Коначно, истиче Антонић, око четири хиљаде акционара из света и земље, при чему је држава Србија са око 12 одсто од укупне вредности капитала највећи појединачни власник, а први до ње је испод пет процената, очекује од њега и менаџмента – дивиденде. Ускоро ће се на Скупштини акционара разговарати о финансијским и другим резултатима банке у 2006. Један од предлога, у чије усвајање Антонић не сумња, биће усмеравање дивиденди у даље снажење банке и консолидовање њених биланса. Са новом емисијом акција и удвострученим капиталом, Агробанка ће постати једна од јачих домаћих банака, којој време само иде у прилог.