Лешеви превезени камионом "Гемакса"

Сведок Божидар Протић изјавио је јуче на суђењу за убиство браће Битићи да је као полицајац МУП-а Србије током бомбардовања НАТО-а превозио лешеве са Космета у Србију. Он је рекао да је превезао 17 тела из Јањева, код Приштине, у масовну гробницу на полигону полиције у Петровом Селу по наређењу начелника Управе за заједничке послова генерала Петра Зековића. Овај генерал је, иначе, средином деведесетих година био начелник СУП-а у Београду да би 1997. године био постављен на поменуту функцију у седишту МУП-а Србије.

– Зековић ми је рекао да одем у "Гемакс" и узмем камион да бих обавио поверљив задатак важан за државу, што сам урадио. У Петровом Селу биле су две тек ископане јаме. Ту сам видео Горана Радосављевића Гурија и Радомира Ђерића. Истоварио сам лешеве и отишао – казао је сведок.

Иначе, власник "Гемакса", грађевинског предузећа које је извело многобројне радове за МУП Србије, је Ђорђо Антељ, који је недавно ухапшен као један од осумњичених чланова такозване "стечајне мафије".

Сведок Божидар Протић јуче је пред судом рекао да је Горан Радосављевић 1999. године био командант Посебних јединица полиције, док је Ђерић био један од инструктора у центру за обуку у Петровом Селу. Возач камиона са лешевима је изјавио да није имао утисак да је Радосављевић био у Петровом Селу због овог задатка, јер је приметио да је он ту са ћерком и да борави у камп приколици, па је закључио да је породицу склонио ту због бомбардовања.

Сведок је рекао да није сигуран да ли је код јаме видео Сретена Поповића и Милоша Стојановића, које оптужница терети да су организовали пребацивање тројице америчких држављана, браће Битићи, из затвора у Прокупљу у Петрово Село и помогли непознатим припадницима САЈ-а да их стрељају. Он је додао да су лешеви уклањани са Косова пре доласка међународних трупа. Посведочио је да је он превезао лешеве и из хладњаче која је испливала из Дунава код Текије до масовне гробнице у Батајници, као и да је у још два наврата пребацивао тела са Косова, једном из Косовске Митровице у Петрово Село, а други пут из Приштине у Батајницу.

Сведоци Дејан Стаменковић и Александар Николић, тадашњи полицајци из Прокупља, рекли су да су са оптуженим Стојановићем били у пратњи џипа "пајеро", којим су тројица браће Битићи са лисицама на рукама пребачени из затвора у Прокупљу, где су одслужили казну због илегалног уласка у нашу земљу, до Петровог Села. Ту су их предали оптуженом Поповићу. У наставном центру задржали су се до сутрадан ујутро и не знају ништа о убиству. Према оптужници, Или, Мехмет и Агрон Битићи, добровољци Атлантске бригаде ОВК, доведени су 8. јула 1999. године у Петрово Село, а убијени су сутрадан увече, хицима у потиљак.

Сведок Вукашин Спелетић, тадашњи начелник СУП-а Кладово, рекао је да је возач камиона дошао код њега пре одласка у Петрово Село и да се из камиона осећао непријатан мирис. Он је казао да је отишао до полигона и тамо видео Радосављевића. Рекао је да га је током 2001. године, пре него што су у Србији откривене масовне гробнице, анонимни глас телефоном упозорио да "држи језик за зубима јер има породицу" и да је тада схватио да ће јаме са телима убијених бити откривене.