Вујасиновић тренер Партизана

Владимир Вујасиновић, који нас је безброј пута задивио својим умотворинама у базену, један од најбољих ватерполиста света свих времена, завршио је играчку каријеру. Али, на срећу, остаје у нашем ватерполу као тренер Партизана, чији је капитен био до јуче и с којим је прошле године освојио и Лигу шампиона.

То је само један од трофеја у његовој блиставој каријери која је, на највећој сцени, трајала пуне 22 године (за репрезентацију је дебитовао 1990. на турниру у Котору).

– Ја сам се премишљао да ли још да играм или да почнем да се бавим тренерским послом, – објашњава Вујасиновић. – Имао сам амбиције да почнем од омладинског погона, али се последњих дана појавила нова ситуација у клубу. Због приватних разлога Игор Милановић не може да се потпуно посвети првом тиму, па ми се, ето, указала част да тренерску каријеру почнем на овакав начин. Мислим да сам се као играч доста спремио за ову улогу. Последњих година сам, мада нисам имао ту обавезу, анализирао снимке утакмица и мислим да ћу испунити оно што се очекује од тренера првог тима Партизана.

Вујасиновић се од репрезентације опростио после Олимпијских игара у Пекингу 2008. као освајач бронзане медаље. Био је светски и европски првак и олимпијски вицешампион, а више пута је био шампион нашег континента у клупској конкуренцији. Ако би поновио макар четвртину тих успеха као тренер била би то бриљантна каријера.

Нашем ватерполу је у једном тренутку, када се Црна Гора осамосталила, запретила опасност да остане без врхунских стручњака. Никола Стаменић се повукао, а Ненад Манојловић је прешао из оперативе на друге задатке. На сву срећу, испоставило се да је Дејан Удовичић дорастао да преузме тешко бреме на себе, као даровит тренер се показао и Дејан Станојевић, а онда су, као појачања струци, почели да долазе прослављени играчи: Игор Милановић (Партизан), па Дејан Савић (Црвена звезда) и сада Вујасиновић. Они ће, сигурно, бити и магнет за прилив деце у ватерполо.

– Имао сам много тренера у каријери, али за мене је најважније било што сам одрастао уз двојицу олимпијских шампиона – Дабовића и Ројеа. У нашем спорту је био период и када су бивши играчи одлазили из њега. Уз поштовање и захвалност свима који помажу ватерполу, мислим да велика одговорност за његово напредовање лежи на нама који смо играли и да ми треба и да је преузмемо. За мене је ово велика промена, али сам пун самопоуздања.