Дa ли се баш сви разумеју у школство

Већ недељама „Политика” отвара своје странице за ,,шарена” мишљења о нашем школству и то – поводом, а на срећу, још увек „радне” стратегије образовања у Србији. Писци ,,предлошка” стратегије, нема сумње, „живе” у образовању, а и с образовањем, већ деценијама. Али, школство, као темељни правац развоја цивилизације, а и услов напретка, толико је сложен феномен да „памети никад доста”!

Треба, како се каже, „век провести” у школи или са школством па давати, и то с много обазривости, закључке. На пример: да је српско школство произвођач „шкарта”, јер, забога, свега од 20 до 30 одсто су производи вредни пажње. Или да је средње школство узрочник неуспеха наших студената и слично. Једино с чим се морамо безрезервно сложити је: да је школство, одувек, а посебно у друштвеним системима које карактерише идеолошко једноумље, мање или више на „кривом путу”.

Србија је, и то за само пет-шест деценија, променила више државно-партијских формација. То је, наравно, довело до кидања свих могућих спона између ,,оног пре” и ,,оног сада”. Свака странка радикално мења и концепт, а и носиоце, па и ,,филозофију” образовног система.

Дилема „опште” и „стручно” образовање још и дан-данас није разрешена. У време критике „усмереног”, један од твораца садашње српске стратегије, цењени професор др Иван Ивић, ,,доказао” је да су гимназијалци бољи студенти али – само на узорку прве године студија; др Б. Ковачевић је, методолошки исправније, изучио и потоње године студирања и довео у питање такве оцене.

Још од старе Грчке образовање је било „мука” сваког система, па се око њега не би требало да роје некомпетентни, нити би свака победничка партија требало да гура у запећак искуство и знање ,,бивших”. Данас управо живот, а и млади, траже реализам у школству: праксу за конкретан рад, а не „брда” знања јер неће сви бити научници, а отпор високошколском бизнису, у условима када се код нас вреднује диплома а не квалитет стеченог знања, требало би баш у стратегији образовања да буде изричито наглашено.

Одавно важи изрека да се у Србији „сви разумеју у спорт и школство”, нажалост! Кроз просветне органе, министарство, педагошке службе и школске одборе продефиловало је безброј страначко-партијских кадрова углавном само зато – што су то што су! Молба за цењену ,,Политику”: уместо „шарених” ставова и мишљења отворите странице за оне који су у школству „век вековали''. Србија у све, па и у школство, мора да уведе – говор истине!

Бивши помоћник и саветник у Министарству просвете