Da li se baš svi razumeju u školstvo

Već nedeljama „Politika” otvara svoje stranice za ,,šarena” mišljenja o našem školstvu i to – povodom, a na sreću, još uvek „radne” strategije obrazovanja u Srbiji. Pisci ,,predloška” strategije, nema sumnje, „žive” u obrazovanju, a i s obrazovanjem, već decenijama. Ali, školstvo, kao temeljni pravac razvoja civilizacije, a i uslov napretka, toliko je složen fenomen da „pameti nikad dosta”!

Treba, kako se kaže, „vek provesti” u školi ili sa školstvom pa davati, i to s mnogo obazrivosti, zaključke. Na primer: da je srpsko školstvo proizvođač „škarta”, jer, zaboga, svega od 20 do 30 odsto su proizvodi vredni pažnje. Ili da je srednje školstvo uzročnik neuspeha naših studenata i slično. Jedino s čim se moramo bezrezervno složiti je: da je školstvo, oduvek, a posebno u društvenim sistemima koje karakteriše ideološko jednoumlje, manje ili više na „krivom putu”.

Srbija je, i to za samo pet-šest decenija, promenila više državno-partijskih formacija. To je, naravno, dovelo do kidanja svih mogućih spona između ,,onog pre” i ,,onog sada”. Svaka stranka radikalno menja i koncept, a i nosioce, pa i ,,filozofiju” obrazovnog sistema.

Dilema „opšte” i „stručno” obrazovanje još i dan-danas nije razrešena. U vreme kritike „usmerenog”, jedan od tvoraca sadašnje srpske strategije, cenjeni profesor dr Ivan Ivić, ,,dokazao” je da su gimnazijalci bolji studenti ali – samo na uzorku prve godine studija; dr B. Kovačević je, metodološki ispravnije, izučio i potonje godine studiranja i doveo u pitanje takve ocene.

Još od stare Grčke obrazovanje je bilo „muka” svakog sistema, pa se oko njega ne bi trebalo da roje nekompetentni, niti bi svaka pobednička partija trebalo da gura u zapećak iskustvo i znanje ,,bivših”. Danas upravo život, a i mladi, traže realizam u školstvu: praksu za konkretan rad, a ne „brda” znanja jer neće svi biti naučnici, a otpor visokoškolskom biznisu, u uslovima kada se kod nas vrednuje diploma a ne kvalitet stečenog znanja, trebalo bi baš u strategiji obrazovanja da bude izričito naglašeno.

Odavno važi izreka da se u Srbiji „svi razumeju u sport i školstvo”, nažalost! Kroz prosvetne organe, ministarstvo, pedagoške službe i školske odbore prodefilovalo je bezbroj stranačko-partijskih kadrova uglavnom samo zato – što su to što su! Molba za cenjenu ,,Politiku”: umesto „šarenih” stavova i mišljenja otvorite stranice za one koji su u školstvu „vek vekovali''. Srbija u sve, pa i u školstvo, mora da uvede – govor istine!

Bivši pomoćnik i savetnik u Ministarstvu prosvete