Крлежа пролази Београдом

Десетог маја, тачно пре сто година Мирослав Крлежа био је непознати младић који је први пут крочио у Београд, и поводом обележавања овог догађаја, вечерас у 20 часова у Културном центру Београда, књижевник Бора Ћосић отвориће Фестивал једног писца – „Крлежа: Сан о другој обали“. Затим, биће изведен перформанс „Истина, није, истина... Крлежини снови“ са музиком Иване Стефановић, док ће загребачки глумац и редитељ Борис Бакал, који води уметничку платформу „Бацачи сјенки“, читати текстове из Крлежиних дневника.

– Ови дневници, писани у време Другог светског рата, када је Крлежа био у „азилу” између леве и десне политичке опције, привођен и у страху за свој и Белин живот, препуни су снова. И Крлежин поглед на Београд понекад је био сновит; он је у тим сновима спајао неспојиво, дан и ноћ, умрле са живима. Инспирисана овим текстовима, композиторка Ивана Стефановић направила је један психоакустични простор, звуком је исприповедала причу о Крлежи као о човеку који сања – каже Борис Бакал, који је за овај фестивал режирао перформанс „Извештаји са друге обале“, у извођењу „Бацача сјенки” и младих београдских глумаца. Премијера овог урбаног путовања заказана је за недељу 13. мај, у 17 часова, испред хотела „Мажестик”, омиљеног Крлежиног састајалишта са писцима. Интерактивни перформанс биће настављен у неколико праваца, који ће пратити одређене интимно-јавне линије Крлежиног београдског живота.   

– Крлежин долазак у Београд врста је одговора на егзистенцијална питања пресудна за сваки људски живот, и мене је занимао управо пут од те одлуке да дође, до његовог одласка из Београда 1976. године, до завршетка времена у којем је представљао својеврсни агенс културних догађаја. Дакле, то је распон ситуације од анонимности до могућности промене историје једног града. Овога пута не говоримо о Крлежи из његове „последње фазе” – подебљем, проћелавом господину доброћудног лица, оштрог језика, политички поткованом. Наш Крлежа пролази свим овим београдским улицама којима и ми идемо, и на најједноставнији начин комуницира са градом. Ипак, он је и даље писац „Застава“, „Балада Петрице Керемпуха“, „Излета у Русију“, „Глембајевих“ – објашњава Борис Бакал.

Ако Крлежу замишљамо у свом окружењу, природно је да се запитамо како би се он уклопио у данашње време, у сложене дилеме наше свакодневице. Борис Бакал ово питање види као логично у односу на нашу потребу да се приклонимо ауторитету, али сматра да нам није потребан Крлежа, већ да су нам потребна његова питања.

– Поставља се питање колико смо спремни да у својим животима будемо на „рубу памети“ и да преузмемо одговорност за последице својих поступака. Сврха овог перформанса и јесте у том постављању  важних питања, на која ћемо покушати да дамо одговоре у интеракцији са публиком и градом самим. „Извештаји са друге обале“ на неки начин су љубавна прича писца и једног града, а да би уопште било могуће да се та прича предочи мора се волети Београд као што га ја волим од детињства – додаје Бакал.

Наш саговорник наглашава да се овај пројекат наставља на рад „Бацача сјенки“ из 2001. године, када је са Катарином Пејовић, у оквиру Битефа, а у организацији Центра за ново позориште и игру, направио радионицу „Читање града“, за младе антропологе, архитекте, театрологе. Истраживање града настављено је и следећих година кроз пројекат Shadow Casters, и са групом интернационалних уметника, поновним враћањима на Битеф. Тај циклус, како каже Бакал, затвара се овим разговором са Крлежом, опраштањем са једним погледом на Београд и отварањем могућности за нове.

– То је богатство суживота који лично имам са овим градом, и који сам покушао да пренесем са младим глумцима Предрагом Котуром, Андреом Форцом, Јоаном Кнежевић и Зораном  Бјељцем – истиче наш саговорник.

Борис Бакал поред актуелности у Крлежином делу види и сапутника у новим почецима, покушај опирања дисконтинуитету. Међутим, тренутне околности у хрватској (па и српској) културној политици, види у помањкању визије и одсуству дијалога:

– У једном тренутку подржао сам нову министарку културе Андреу Златар, мислећи да је права особа за то место, која ће донети промене. Надао сам се да дневна политика неће угрозити њене идеје. Ипак, за сада није учињен никакав помак, мада знам шта значи доћи на власт после дуге превласти деснице, која је усмерена на корист малобројне и измишљене елите.

Борис Бакал поводом фестивала посвећеног Крлежи учествује и у представи по Крлежином есеју „Излет у Русију“ Центра за културну деконтаминацију, а у режији Јована Ћирилова, која ће премијерно бити изведена сутра у 20 часова. И као што ће изложбе, дискусије и драмски програми ове манифестације Крлежу дочарати кроз фактографско и сновидно, тако ће овај комад приказати „не само политичке чињенице, већ и шум ветрова у дрвећу”.