Сви пролазе, само Жика остаје

Када је Живорад Милосављевић 1989. дошао на чело Сопота, у овој београдској општини на северу Шумадије било је две до три хиљаде прикључака за телефон. За водоснабдевање су била „задужена” два бунара и резервоари који би пресушили са првим врућинама. А кад дође зима, грађани би се грејали чиме стигну. Да би дошли до села које виде из дворишта, житељи насеља испод Космаја ишли су километрима унаоколо...

Данас, 23 године касније, популарни Жика је и даље на власти. Домови свих двадесетак хиљада становника ове општине имају телефон прикључен на дигиталну мрежу. Воду за пиће и лети и зими има 15 од 16 месних заједница. Цело подручје Сопота је гасификовано, ниједно село подно Космаја није остало слепо црево без пута. Приде што је бесплатан паркинг простор изграђен широм општине, житељи не плаћају гробна места; у свим селима постоје осветљени спортски терени...

Једином председнику у Србији са тако дугим, непрекидним мандатом житељи су прошле недеље поново дали поверење: листа групе грађана названа његовим именом освојила је 16 од 33 мандата у локалној скупштини. Милосављевић каже за „Политику” да неће бити проблема око формирања владајуће већине.

– Сви ми на сопотској политичкој сцени знамо се још од једнопартијског система. Мада, требало би да се у владајућој коалицији нађу опције које имају представнике на вишим нивоима власти – прецизира Милосављевић

Шта ће вам бити приоритети у наредном мандату?

Потребно је да уведемо воду у Губеревац, једину месну заједницу где је нема. У плану је и прављење додатних бесплатних паркинг места. Надам се да ћемо успети да изградимо и летњу позорницу.

У кабинету имате Титову слику, а били сте и члан Савеза комуниста. Шта данас мислите о том човеку и социјалистичком систему?

С почетка деведесетих, бацали смо све што подсећа на Тита, а ја сам баш тада одлучио да ставим једну његову лепу слику у канцеларију. А шта мислим о бившем систему, илустроваћу вам причом из 1980. године, када сам почео да радим. Дигао сам потрошачки кредит и купио два котла за грејање и „мини-мориса”. А данас приправник не може да купи ни тај котлић. Кажу да нам је тај систем оставиопрезадуженост, али правили смо авионе, бродове, возове и пруге, путовало се свуда. Мало ко је био незапослен, било је тад срамота не радити. А сад је срамота радити, јер морате да се правдате како сте дошли до посла.

Напустили сте СПС после 5. октобра 2000. Шта данас мислите о политици те странке?

Сопот је једина општина у којој је СПС добио власт на изборима 2000. године, а потом је избио сукоб да ли партија треба да се реформише. Моја примедба је била да су реформе потребне и да смо предуго били у штетним коалицијама. У хаотичним дешавањима, искључен сам из СПС-а, али колико знам „отказ” није нигде званично евидентиран у партији. Мислим да се данашњи СПС ускладио са временима која су се, као и та странка, променила. Са идејом социјалне правде, СПС је сада близак широким масама, у складу са општом левичарском причом која је будућност – погледајте, уосталом, исход француских избора.

Дајте савет председницима општина како да оправдају поверење грађана?

Не смеју да забораве грађане којима су се обраћали у кампањи и чије су захтеве чули. Ако се отуђе од грађана, посебно у малим срединама, онда ће имати проблем. Пресудан је непосредан контакт са становништвом. У мој кабинет грађани долазе сваки дан, зато сад није гужва у канцеларији (смех).

Јесте ли за ове 23 године икада помислили да дигнете руке од најодговорније дужности у општини?

Не. Што више радите један посао, све више тражите од себе.

----------------------------------------------

Левичар по убеђењу, правник по образовању

Живорад Милосављевић рођен је 1956. у Рогачи подно Космаја. Дипломирао је право са 23 године. Пре него што је 1989, као члан Савеза комуниста, постао председник општине Сопот био је судија за прекршаје, а потом и секретар локалне самоуправе. Деведесетих година био је један од оснивача СПС-а, одборник у Скупштини града Београда (1989–2004.) и републички посланик (1997–2000.). Ожењен је и отац двоје деце.