Зашто Преокрет у Београду није прошао цензус

У велика изненађења протеклих избора убраја се и изборни резултат Либерално-демократске партије на локалним изборима у Београду.Ова странка,за коју се сматрало да је странка „круга београдске двојке”,није прешла цензус за Скупштину града.

Листа „Преокрет за Скупштину Београда” на основу 97,78 одсто обрађених бирачких места добила је подршку 39.013 гласова, односно 4,64 одсто бирача, што значи да јој је до цензуса и уласка у градски парламент недостајало око 2.800 гласова.

При томе, кампања убацивања „белих листића” у гласачку кутију у Београду је имала великог одјека, па се чак 35.421 Београђанинодлучио за овакав начин „гласања”.

Миљенко Дерета, будући посланик Преокрета у новом сазиву републичког парламента, анализирајући резултат београдске листе,за „Политику” наводи да постоји неколико разлога због којих Преокрет није прешао цензус.

На прво место Дерета издваја чињеницу да ЛДП и Преокрет нису инсистирали на свом непосредном доприносу свему позитивном што се у граду догађало током протекле четири године и да је у јавности све то приписивано само личности градоначелника. Дерета закључује да је Ђилас сасвим сигурно давао основни тон тој сарадњи и сматра да је „врло фер од њега што је рекао да без сарадње са ЛДП-омњегов успех не би био такав какав јесте и што је наговестио да ће задржати тим са којим је радио”.

„Други узрок је тај што гласачи у великој мери нису знали да се градоначелник не бира непосредно него су гласали за Ђиласа зато што желе њега као градоначелника, не схватајући да би цео тим који је са њим радио сасвим сигурно њега подржао као кандидата за градоначелника”, закључио јеДерета.

Као трећи разлог Дерета је навеода је кампања „белих листића” као непосредну последицу имала минималан,али кључан мањак гласова „који показује да је један од циљева те кампање вероватно био да се онемогући ЛДП-у да ради у корист грађана”.

Политички аналитичар Милан Николић казао језа „Политику” да је изненађен слабим резултатима ЛДП-ау Београду, а главним кривцима сматра „беле листиће”, чију је кампању оценио као „глупу идеју”.

„Не знам ко је то смислио, али то су пропагирале Србијанка Турајлић и Весна Водинелић (универзитетске професорке) и Весна Пешић (бивша посланица ЛДП-а). Оне су пропагандом белих листића управо погађале своје истомишљенике. Највећим делом су бели листићи одузети ЛДП-у, можда мало демократама и врло мало УРС-у”, закључиоје Николић.

На питање да ли мисли да је та кампања била директно усмерена против ЛДП-а, Николић је одговориода не верује да је то била њихова интенција, али да „све три долазе из тог миљеа и када су иступиле са том идејом, њих су највише слушали они који су им блиски”.

На исто питање, да ли је кампања била усмерена директно против ЛДП-а, Дерета је одговорио да „има право да то тако тумачи јер је то резултат који се види”.

Подсетимо, поједини интелектуалци су пре званичног почетка изборне кампање изашли са идејом да грађани изађу у што већем броју на изборе, али да уместо заокруживања неке од партија, пониште гласачки листић. Неки од њих су имали обичај да кажу да би то била порука тихог презира грађана према политичкој елити.

Турајлићева је током кампање објаснила да се идеја о белим гласовима појавила као последица дубоког разочарања гласача ДС-а. „Ако број таквих листића буде велики, то ће бити победа у симболичком смислу. То је порука за све актере на политичкој сцени: Доста нам је свега, време је да се уозбиљите”, рекла је тада Турајлићева. Весна Пешић, донедавна функционерка ЛДП-а, најавила је да ће на изборима највероватније гласати управо белим листићем.

Занимљиво је да је и на републичком нивоу број неважећих листића висок: 4,36 одсто на парламентарним, а на председничким 4,47 одсто.

Ако се већ током кампање могло видети да бели листићи „туку” директно ЛДП на градском нивоу, зашто се није реаговало на време и кампања усмерила у том правцу? На ово питање Дерета одговарада су можда могли неке ствари да ураде боље, али да човек прво мора да уради неке приоритете у политици.

„У Београду су резултати лошији него што су многи очекивали, али су зато неупоредиво бољи широм Србије. И када имате осам-девет општина у Србији у којима је Преокрет први пут ушао у локалне власти, онда видите да је опција која је до пре пар месеци била ’против националних интереса’ постала грађанима прихватљива опција – што је огроман успех”, закључио је Дерета.