Поскупеле комуналије

Фебруарски рачун за комуналије биће "тежи" за 17,5 одсто оним домаћинствима која су прикључена на даљински систем грејања, а осталима за око 7,9 одсто. Према речима Бојана Станојевића, градског менаџера, у рачунима за фебруар вода ће бити скупља за 9,3 одсто, као и одношење смећа и одржавање зграда, грејање и топла вода ће поскупети за 25 одсто.
– Због поскупљења гаса за 35 одсто, мазута за око 18,6 одсто и хемикалија за око 20 одсто, комунална предузећа су тражила и већа поскупљења, али је градска влада одобрила само ову корекцију. Због поскупљења гаса, дугови "Београдских електрана" према НИС "Србијагасу" су велики и нисмо могли више да одлажемо поскупљење. Ипак, у односу на децембар 2005. године, када су последњи пут поскупеле комуналије у Београду, просечна плата Београђана већа је за 51,6 одсто – рекао је Станојевић, додајући да ће уплатнице са вишим ценама стићи тек у марту, што значи да су се Београђани скоро целу сезону грејали по старим ценама.

Београђани ће воду уместо 25,76 динара плаћати 28,15 динара по кубном метру, изношење смећа 3,93 уместо досадашњих 3,6 динара по квадратном метру, топлу воду 46,58 уместо досадашња 58,22 динара, док нова цена грејања по квадратном метру износи 43,82 динара уместо досадашњих 35,06 динара.

Поскупљење комуналија утицаће да домаћинствима, која немају централно грејање, износи на "Инфостановим" уплатницама буду увећани у просеку за око 115 динара, а онима са централним грејањем у просеку за 554 динара више него досад. Овај прорачун се односи на породице које живе у становима од 50 квадрата и троше 20 кубика воде, при чему је у Београду на даљински систем грејања прикључено 251.381 домаћинство од укупно 527.111 која комуналије плаћају преко система обједињене наплате.

Оправдавајући такозвану корекцију цена, Станојевић је рекао да становници главног града неће много "осетити" ово поскупљење, јер они из свог кућног буџета за комуналије и даље издвајају у просеку 8,9 одсто, што је мање него што издвајају становници других градова у Србији.

– Подсећам да је град обезбедио попусте на ове цене ради заштите најугроженијих грађана, који у зависности од месечних примања и броја чланова домаћинстава имају право на попуст од 10 до 50 одсто. Протекле године у Београду је ове попусте користило око 65.000 најугроженијих домаћинстава, при чему је за то из градског буџета издвојено око осамсто милиона динара. Надамо се да ће ове године ово право искористити још пет до седам хиљада породица, при чему ће град за то издвојити око милијарду динара – објаснио је градски менаџер.

Иначе, комунална предузећа су од градских власти тражила да грејање и топла вода поскупе 54,4 одсто, изношење смећа и одржавање зграда 17,5, а вода 16,8 одсто.

Н. Радичевић
-----------------------------------------------------------

Нове цене наљутиле Београђане

Поскупљење комуналија за 17 одсто за грађане у чијим становима постоји централно грејање и за 7,9 одсто за остале, које је јуче најавио Бојан Станојевић, градски менаџер, као што се очекивало, није наишло на одобравање Београђана. Становници престонице сматрају да повећање цена комуналних услуга не мора бити у потпуности лоше и истичу да то зависи од начина на који ће новац бити утрошен. Станојевићево образложење да је поскупљење прихватљиво и да неће много утицати на буџет Београђана, јер су и плате у Београду од новембра 2005. године (тада је било последње поскупљење) у просеку повећане за 51,6 одсто, изазвало је различита реаговања.

Драган Новаковић, преводилац, није сигуран у то да ли је поскупљење комуналија прави потез градских челника, али је сигуран да ће утицати на његов буџет.

– Нисам приметио да ми је плата порасла и повећање цена комуналија нимало ме не радује – објаснио је Новаковић.

Биљана Таназовић, васпитачица, једина је од учесника анкете јуче знала да је најављено поскупљење комуналних услуга.

– Нажалост, чула сам за поскупљење. Што се повећања плата тиче, ја нисам приметила ни да ми редовно и на време уплаћују плату коју поштено зарадим, а камоли да смо добили повишицу – изричита је Таназовићева.

Милољуб Луковић, електроинжењер запослен у Безбедносно-информативној агенцији, једини је од учесника анкете који је приметио да му је плата повећана.

– Што се мене тиче, повећање од седамнаест одсто је у складу са повећањем моје плате. Волео бих да нису поскупеле комуналије, али је и овако у реду – сматра Луковић.

Владислава Алтарас има другачије мишљење.

– Нисам приметила да су плате повећане и поскупљење ме не радује. Ипак, уколико се новац од овог повећања нађе у градској каси и употреби правилно у сврху побољшања квалитета живота Београђана, онда је у реду – закључила је Алтарасова.

Б. Павићевић

-----------------------------------------------------------

СББ претплата "тежа" 70 динара

Кориснике услуга кабловског оператера СББ ових дана је изненадило поскупљење месечне претплате. Уместо 455 динара, колика је до сада коштала услуга, грађани ће од сада морати да издвајају 525 динара. Огорчени суграђани, који су се јавили нашој редакцији, истичу да је рачун у поређењу са јануарским прошле године увећан за 48,6 одсто и да је то велика разлика у односу на званично објављену стопу инфлације у Србији од 6,6 одсто у истом периоду.

Мирко Главинић, директор маркетинга у СББ-у, истиче да је до овог поскупљења дошло због обнове мреже, односно пребацивања на најмодернију оптичку инфраструктуру. 

- Србија и даље има убедљиво најниже цене претплате на кабловску телевизију уз најбогатију и најразноврснију понуду канала у поређењу са земљама из окружења, тако да СББ у скорије време нема планове за кориговање цена својих услуга - рекао је Главинић.

И мада овај кабловски оператер има позивни центар са 90 улазних линија, многи грађани некада и по сат времена чекају да им се јави оператер.

Главинић објашњава да до презаузетости линија долази јер се преко централе добијају информације за све услуге које овај оператер пружа.

- Свако повећање цена услуга доводи до пораста броја позива, нарочито у току радног времена, док је у послеподневним и вечерњим сатима чекање на јављање оператера минимално. Због тога, уведено је радно време од 24 часа, 7 дана у недељи, како би оператери били доступни свима и у сваком моменту - додаје Главинић.

Ј. Л.