Странке само на ТВ кампању потрошиле 34 милиона евра

Рекламирање партија у електронским медијима, током шест недеља изборне кампање до 6. маја, коштало је више од 34 милиона евра. То је скоро шест пута више од суме коју су странке добиле из буџета, око пет милиона евра. Ово су прелиминарни и делимични резултати надгледања финансирања изборне кампање које је урадила и јуче представила јавности организација Транспарентност Србија. Ово је најскупља кампања у историји наших избора, рекао је Владимир Гоати, директор ове организације.

Како су навели у организацији Транспарентност Србија најскупљу кампању за парламентарне изборе имали су Уједињени региони Србије. Њихово рекламирање је коштало 620 милиона динара „што је више од суме коју су све странке заједно добиле из буџета за ову фазу избора”.

Према речима Немање Ненадића, програмског директора организације Транспарентност Србија, „постоји очигледан јаз између прокламованих прихода и расхода, па чак и да су странке успеле да обезбеде попуст за рекламирање на телевизијама у изборној кампањи од 50 одсто, што је невероватно”.

Ненадић је казао да постоји могућност да су странке имале много малих донација, које не морају да пријаве, и додао да је то мало вероватно. Он је истакао да постоји још само једна могућност, а то су кредити, које су многе странке помињале пре кампање, и додао „ту онда постоје многа питања на која се мора одговорити”. Према његовим речима „није свеједно како се и под којим условима узимају кредити, како ће се враћати, јер то оставља могућност за разне утицаје на доносиоце политичких одлука”. Он је рекао и да су странке, можда, унапред пројектовале свој изборни успех и на основу претпостављеног броја мандата у будућем парламенту рачунале на новац који још нису добиле. Он је додао да се на изборе не би ни ишло, кад би се унапред знало ко ће колико посланика добити.

Надгледање организације Транспарентност Србија показало је, како су рекли њени представници, да су све странке највише новца потрошиле за оглашавање на телевизијама у кампањи за парламентарне изборе, готово упола мање за председничке, а знатно мање за локалне и покрајинске изборе и за антикампању. Подсетили су да су надгледали само телевизије са националном фреквенцијом, али не локалне медије „на којима је, сигурно, било највише реклама за локалне изборе”.

Према подацима Транспарентности Србија, на антикампању је потрошено више новца него за телевизијско оглашавање на локалним и покрајинским изборима заједно. Антикампању су, према подацима Транспарентности Србија, водиле само две коалиције, па је  Избор за бољи живот – Борис Тадић, по овом основу, потрошила око 230 милиона динара, а Покренимо Србију – Томислав Николић тридесетак милиона динара.

Према подацима Транспарентности Србија највећу зараду, изражену у еврима, од реклама остварила је ТВ Пинк (13.449.421), следе ТВ Прва (7.989.800), ТВ Б 92 (7.573.691), РТС 1 (4.276.882), ТВ Авала (285.725), ТВ Студио Б (186.960), ТВ Хепи (118.483)…

Штампани медији нису били толико популарни за оглашавање, а странке су на ову врсту рекламе потрошиле укупно 1.372.678 евра. Највише је на новинску рекламу потрошила  листа Избор за бољи живот – Борис Тадић (734.162), следи Покренимо Србију – Томислав Николић (354.622), Преокрет (64.233)…

За шест недеља кампање, највише новца, изражено у еврима, на билборде, потрошила је Српска напредна странка (378.856), следи Демократска странка (331.062), УРС (180.277), Преокрет (155.215), ДСС (147.890), СПС (107.597)… У Транспарентности Србија навели су и да се појавио велики број нових билборда, па њихов укупан број сада одступа од дозвола које су издале надлежне институције.

Транспарентност Србија је, како је речено, ову процену обавила на основу података о званичним ценовницима и времену оглашавања из Агенције АГБ Нилсен, а приказ обухвата телевизије РТС 1 и 2, Прва, Пинк, Б 92, РТВ, Студио Б, Авала, Б 92 инфо, Хепи и РТВ 1. Мониторинг је обухватио дешавања у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу и 20 мањих градова и општина.