Одрасли у свету сличица

Подједнако загрижени сакупљачи сличица фудбалера окупљају се свакодневно код Чесме на Теразијама у Београду, испред Католичке порте у Новом Саду, у центру Ниша... Иако наша репрезентација не учествује на предстојећем европском првенству у фудбалу, које почиње 8. јуна у Пољској и Украјини, сличице играча, репрезентација и грбова шампионата суових дана неприкосновено благо свим заљубљеницима овог специфичног хобија.

Како процењује Влада Панини (користи презименајпознатијег издавача мини-налепница), момак који је наредних месец и по дана узео годишњи одмор у компанији где ради од 8 до 16 часова,овогодишња мењажа тешко да ће доживети размеру оне из 2010, када се играо мундијал у Јужној Африци.

– Наша репрезентација не учествује и то је главни разлог мањег интересовања ове године – каже он.

– Други важан фактор су финансије – допуњује га Тихомир Марковић, сакупљач који од Владе нестрпљиво очекује сличице које му недостају.

– Ово није јефтина забава. Рачунао сам да ми треба око 6.000 динара да попуним албум – истиче Марковић.

Али то није разлог да заједно са братом Томом не ужива наредних дана. Тома са поносом додаје да је пре Тихомира извукао Роналда.

– Ево га и Јуриј Жирков – портрет руског репрезентативца изазива осмех на Томином лицу.

Влада Панини, који је као студент пре десетак година од хобија направио привремени посао, додаје да је сличице за албум „Евро 2012” релативно лако сакупити.

– Лига шампиона је била тешка – каже док педантно из кутије извлачи сличице за размену. Уз помоћ специјализованих сајтова у контакту је са колекционарима из читавог света. Ових дана се јављају Јужноамериканци, којима је првенство Старог континента потпуна егзотика.

Мењажа кулминира непосредно пред почетак првенства, а пад интересовања се очекује десетак дана после финала (Фото Д. Ћирков)

С обзиром на вишегодишње искуство, питамо га може ли да исцрта кроки сакупљача.

– Најбројнија су деца. Међу одраслима нема уопште правила. Долазе девојке, тридесетогодишњаци, али и пензионери.

На питање како се у Београду издвојила Чесма као место окупљања, открива да су 2002. збор имали у паркићу испод Теразијског платоа, али су се временом пели ка Теразијама.

– Једна радио-станица је претходних година организовала месечне сусрете за мењажу – сећа се Влада.

Мотив да људи нешто сакупљају Небојша Јовановић, психолог и психотерапеует, појашњава инстинктом сакупљања о коме говоре поједине социјалне теорије.

– У детињству су то ситнице. Како одрастамо објекти се мењају. Тиме се код човека развија размишљање „што више имам, поседујем, тако и сам више вредим”. У детињству сакупљамо сличице фудбалера, животиња, држава, кликере, а девојчице салвете. Некада су биле популарне значке. Одрасли, такође, желе да поседују нешто што није неопходно у свакодневном животу. На пример, аутомобили, технички уређаји. Други подлежу овом инстинкту али и колекционирању знања. Учењем или сакупљањем књига у актуелном добу медија постајуредовни учесници квизова. Наравно, ту су и они који „сакупљају” припаднике супротног пола: битан им је број девојака или младића са којима су били у вези – појашњава Јовановић.

О феномену мењања сличица фудбалера код средовечних људи каже да највећи проценат њих то ради са децом или унуцима.

– Никако им се не може замерити да су инфантилни. Проблем настаје ако се све подреди тој делатности, уколико постане опсесија –сматра психолог Јовановић, и додаје:

– Сличице се не разликују од фигурица или времена које средовечни проводе играјући компјутерске игрице. То је за њих начинрастерећења. Можда их враћа у дане детињства. То је метод опуштања.

У прилог овој тези говори можда и ритуал једног контролора летења. Он себи даје одушак тако што отвара искључиво две кесице у паузама рада. То му је неопходна доза узбуђења и радости између напорног посла, открио је својевремено једном размењивачу.

--------------------------------------------------------

Девојке такође у игри

Иако су у знатно мањем проценту посвећене овом „хобију”, припаднице лепшег пола са ништа мање жара нису посвећене сакупљању сличица фудбалера. Једнако се радују када извуку омиљеног играча, неке пажљиво отварају кесице и уживају у моменту изненађења. Један број њих помало се стиди, па кажу да долазе да се трампе „за своје младиће”.

Фудбал на првом месту

Овогодишње сличице су униформне, осим оних за Швајцарску, где је уместо бело-сребрног оквира стављен жути. Албум за предстојеће Олимпијске игре не изазива интересовање ни приближно овом фудбалском.

У некадашњој Југославији издавач из Горњег Милановца „Дечије новине” имао је право издавања албума, али се данас све ради преко дистрибутера.

Овај хоби, који је врло популаран међу Британцима и Немцима, има и финансију страну – наравно позитивну – јер је готово немогуће открити висину суме коју италијански издавач плаћа међународним фудбалским организацијама за права издавања.