Најезда "пописивача" бесплатних акција

Неизвесност која постоји око тога када и како ће грађани остварити право на бесплатне акције, а ово се тиче чак четири милиона грађана у Србији, "произвела" је немали број посредника који су намерни да грађанима у томе помогну. Таква удружења ничу као печурке после кише и флајери с њиховим позивом за евидентирање могу се наћи свуда.

Судећи према позивима упућеним нашој редакцији, ових дана су посебно активни "Национал МБ" и "Национална берза", али и нека мање позната. Свима је заједничко да од грађана приликом тог евидентирања траже фотокопије радне књижице, решења о пензији и сличних докумената, да за то наплаћују 260-280 динара и, зависно од случаја до случаја, траже да се грађани обавежу да ће им дати три одсто убудуће остварених бесплатних акција. Међу грађанима колају приче да су неки од њих обећали и исплату бесплатних акција у износу од 200 евра по години стажа пре рока, што значи оног у Закону о приватизацији који је везан за 2009. годину и то само у случају продаје предузећа у друштвеној својини. Сви се, по правилу, позивају на регистрацију својих удружења у неком од министарстава.

Регистровани у министарству

У удружењу чиновничких акционара Национална берза стављају на увид документа према којима су као удружење грађана регистровани у Министарству за људска и мањинска права у новембру 2005. године, као и статут на основу кога су регистровани и у којем пише да је циљ удружења "брига око свих облика права Законом предвиђеним на упис бесплатних акција, као и куповину акција", посредовање у предаји документације и слично.

Председник овог удружења Милан Стијачић отуда за наш лист изводи закључак да су њихове активности посве легалне и да ће држава морати да прихвати евиденциону листу коју су они сачинили.

– Не кријемо да смо од чланова тражили три одсто убудуће остварених права на бесплатне акције. Они то чине добровољно, а зашто крити да и ми имамо право да зарадимо. Сем тога чланови имају право на удео добити у удружењу и у свему томе не видим ништа лоше. Наши односи биће сасвим другачији када се будемо дорегистровали за рад као брокерска кућа што нам је план, а то ће бити онда када питање поделе бесплатних акција буде конкретизовано од стране државе – каже Стијачић поричући истовремено гласине које се везују за ово удружење по коме ће они чак превремено исплаћивати 200 евра по години стажа за те будуће бесплатне акције.

Иначе, први људи овог удружења уверавају и своје чланове и јавност да ће право на бесплатне акције имати и њихови чланови који у међувремену премину. "У чему је разлика између њих и зашто они и њихови наследници због одуговлачења државе треба да остану без тих акција, а да их добије неко ко је тек постао пунолетан."

У Министарству привреде надлежном за процес приватизације по ко зна који пут кажу да ова удружења обећавају грађанима нешто што не могу да испуне, јер то што раде нема правног ефекта.

– То би било као када би држава прихватила бирачки списак неког удружења. Евидентирање грађана за остваривање права на бесплатне акције једноставно је нешто што може да ради само држава и ми те спискове нећемо прихватити. Ту се ради о удружењима грађана која нуде помоћ, што по закону није забрањено, али они не могу да им гарантују остваривање права на бесплатне акције. Очигледно је код грађана присутан страх да неће остварити то своје право или да ће га пропустити и зато се воде логиком "боље да се евидентирам и платим тих 280 динара него да изгубим", кажу у Министарству привреде.

Држава није обавезна да прихвати регистар

И у Агенцији за приватизацију кажу да су нетачне тврдње попут оних да је држава обавезна да прихвати регистар грађана за поделу бесплатних акција које саставља Национална берза или неко друго удружење, као и да такви спискови немају правну важност.

– Уписом у регистар удружења грађана они не стичу овлашћење да у име и за рачун државе воде евиденцију грађана који имају право на бесплатне акције. Неосновано је и поређење тих удружења са берзама јер се берзе оснивају као привредна друштва која обављају делатност организовања трговине финансијским инструментима на тржишту ради остваривања добити, док је у случају ових удружења реч о остваривању личних интереса, кажу у Агенцији за приватизацију.

Да активности поменутих удружења немају никаквог правног основа сагласан је и консултант Бранко Павловић, познат по борби за права малих акционара.

– То су преваранти. И што је још горе, чуо сам да се позивају и на мене. У постојећем законском моделу нема конкретног решења за то како ће грађани остварити своје право на бесплатне акције, а када и ако се прописи промене грађанима у томе никакав посредник са државом неће требати. Број преварених је велики, али због тих 260-280 динара које наплаћују за трошкове регистрације нико их неће кривично гонити. И за коју то трансакцију они намеравају да наплате три одсто. Па "Мерил Линч" као једна од водећих светских консултантских кућа у случају приватизације НИС-а добиће провизију од 1,2 одсто – каже Бранко Павловић.