Зрачење милионима пута веће

Нови заплет у својеврсном „српскомнуклеарном рашомону”. Испоставља се да је на видело испливала кудикамо опаснија претња – радиоактивни громобрани који нису прописно ускладиштени.

Како је могуће да у земљи још постоји, ускладиштен или неускладиштен, радиоактивни материјал изван надзора НОС-а

Ми смо новинарима рекли да је неопходно увести ред и контролу над сакупљањем и складиштењем радиоактивних громобрана по Србији. Уколико се овако настави, ускоро нећемо знати колико је радиоактивних громобрана остало и где су скинути, пошто нигде нису пријављени. Нека ми нико не каже да сето одавно не зна.

Нажалост, сада је једна, одраније позната информација, добила призвук обрачуна с фирмама које се тиме баве, што би требало да буде наше најближе окружење – Институт „Винча”–што апсолутно није тачно. Желим да нагласим да није реч ни о каквом скретању пажње с „прекомерног озрачивања”и којечему што је на крају довело до формирања комисије која треба да испита случај, а тиче се мерења 19. априла.

Где је радиоактивни отпад смештен или разбацан? Под чијим је надзором?

Највећи део радиоактивног отпада у Србији је смештен (Х2) и разбацан (Х1) у постојећим хангарима о којима води рачуна ЈП „Нуклеарни објекти Србије”. Управо због сређивања постојећег стања држава је и формирала ЈП „Нуклеарни објекти Србије”. За остало се морате обратити неком другом.

Ви и др Уранија Козмидис-Лубурић наглашавате да је то највећа претња за околину и људе. Јесте ли упозорили надлежне, пре свега Агенцију за јонизујуће зрачење?

Ми нисмо рекли да је то „највећа претња за околину и људе”. Али је истина да је то увек претња ако имате радиоактивни материјал ван контроле, немате евиденцију шта и колико, немате одговарајуће услове за то, место није видно обележено итд. Зрачење једног громобрана може бити сто милиона пута веће од оног које смо имали приликом мерења на реактору РА. Ако то упоредимо са „догађајима” који су довели до пажње јавности, шта смо добили?

Сасвим је могуће да је неко затворио једно око приликом тумачења неких правила. Немојте о томе питати ЈП „Нуклеарни објекти Србије”, за које су очи увек широм отворене.

Какав сте одговор добили?

Можда проблема и нема. Можда причамо о различитим стварима. Проверите.

Зар НОС није 2009. основан с превасходним циљем да безбедно складишти и надгледа радиоактивни отпад у Србији, после одвожења неислуженог и ислуженог горива у Русију?

Јесте; а што се надгледања тиче, пита се неко други. Проверите.

Када сте затражили употребну дозволу за нови хангар? Колико је дуго чекате? Зашто касни?

Цела процедура је у завршној фази. Истина је да се касни, али је том кашњењу, надам се, коначно дошао крај.

Шта ће НОС учинити уколико остане без нулте дозволе, чија важност истиче 25. маја?

Мислим да је реч о 23. мају.

Зашто је предузеће, након скидања с државних јасли, морало да се задужи?

Није предузеће скинуто ни са каквих јасли. Нисам био у земљи када је оснивано и када су се узимали кредити да би се премостило неко време до почетка финансирања. Не знам како ћемо у овом тренутку премостити тренутне финансијске тешкоће, али верујем да неће бити потребе за било каквим новим кредитима.

Сматрате ли и даље да 19. априла нисте прекорачили овлашћења када је, како кажете, петоро запослених наводно озрачено? Јесте ли тражили одобрење од Агенције за поменуто мерење у реактору РА?

Ви сте већ јавили да није било прекомерног озрачивања. Детаљна објашњења дали смо комисији која је тим поводом основана.

На које сте непријатеље, унутрашње и спољашње, мислили када сте бранили предузеће које заступате?

ЈП „Нуклеарни објекти Србије” је стална мета напада, и ми смо у нашем саопштењу навели могуће узроке. Један би могао бити наше опредељење да се суочимо са неправилностима у раду претходног руководства. С друге стране, поновићу оно што сам рекао и другима: управљање радиоактивним отпадом, бар у једном његовом делу, јесте уређен бизнис, у којем су улоге биле подељене још пре оснивања НОС-а. Увођење новог (и то државног) партнера у ту причу, тера старе играче или да деле зараду, или да изађу из посла. Дакле, реч је о простом сукобу интереса, који се манифестује заменом теза о престанку потребе за овим јавним предузећем, тумачењима његових овлашћења итд.