Социјалиста за 21. век

Ниједна француска победа у овом веку није тако одјекнула у Европи као када је 6. маја на Бастиљи прослављен долазак социјалисте Франсоа Оланда на чело државе. Без поштеђеног периода од 100 дана, од новог председника се очекује да у року од сто сати пресудно утиче на преокрет: у Европи, Авганистану, на Блиском истоку, у Турској…Да на домаћем терену поврати републиканске вредности и успостави долични стил какав се очекује у тешким временима обележеним пре свега кризом вредности.

И све то ће бити у стању да учини баш Франсоа Оланд, зато што је „нормалан председник”,што је епитет који су Французи прихватили као изузетну одлику новог лидера и која му је можда донела победу.

Образовање у политичким и економским наукама стекао је у најелитнијим француским високим школама и тамо је већ нагињао левици, али га је привлачио синдикални покрет, а не радикалне групе. Пројекат усмерен ка прилагођавању Француске глобализованом тржишту, уз омекшавање оштрих ивица неолиберализма, оно што многи левичарски другови с презрењем називају „прилагођеним социјализмом” постао је његово животно и професионално опредељење.

За разлику од антиглобалиста на левици, и брижника за национални идентитет на десници, Оланд је „проевропљанин”. Он, према тумачењима идеолога, прихвата светски неолиберални поредак а циљ левице који заговара је да ублажи или максимално умањи погубне социјалне последице те реалности.

Противници му спочитавају то што је у државничким пословима неискусан, ни у социјалистичкој влади никад није био министар, али зато има дугогодишњи стаж у Социјалистичкој партији (од 1979) где је на челним позицијама стекао репутацију одличног организатора и помиритеља разједињених струја левице.

Уз идеолошку, умереност му је и карактерна особина. Не виче и није театралан, мада му је живот обележен необичним романтичним везама. Четврт века провео је у невенчаном браку са Сеголен Роајал, социјалисткињом која је као председнички кандидат у другом кругу 2007. изгубила трку од Саркозија. Овај социјалистички пар, где је Роајалова била звезда, а Оланд у сенци, има четворо деце.

Пре него што се у уторак преселе у Јелисејску палату, нови председник, међутим мора да се договори са својом садашњом партнерком Валери Тријевеле, новинарком, око усклађивања њихових каријера. Валери је већ дала до знања да не жели да се одриче свог новинарског посла. Изгледа да ни једном ни другом не смета ни то што свој заједнички живот нису званично крунисали.

Донедавно је Оланд до посла одлазио на свом скутеру. Намерава да председничку плату одмах смањи за 30 одсто. Од око 19.000евра месечно, колико је зарађивао досадашњи председник, остаће му, како верује, сасвим довољно. Поготово што је до сада морао да плаћа кирију за стан од сто квадрата у Паризу, иако има лепу и пространу вилу на Азурној обали. Аутомобил не поседује и неће му у наредних пет година бити потребан.

Многима се чини да је Оланд толико неупадљив да је чак донекле и досадан. Али он, као и већина Француза,не верује ни у какав шоубизнис у оваквим озбиљним околностима.