Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Свако има свог Поносова

Михаил Горбачов је у понедељак у "Новој газети" објавио апел Билу Гејтсу да заступници "Мајкрософта" у Русији одустану од правног прогона Александра Поносова, директора средње школе у селу Сепич из пермске области.

Прошле недеље је председник Русије Владимир Путин означио као "пасју бесмислицу" прогон човека само зато што је купио рачунар с пиратским софтвером. Борбу треба усмерити против произвођача и дистрибутера, а не против корисника пиратских програма, рекао је Путин, уз нагласак да ће руска влада применити све мере у заштити интелектуалних права, али да то не треба чинити "формалистички".

Име Поносова је лансирано у дигиталну орбиту у новембру прошле године, кад је оптужен за кривично дело коришћења рачунара с пиратским софтвером "Мајкрософта".

Огласила се почетком недеље и европска канцеларија "Мајкрософта" одобравајући акцију руског правосуђа у заштити интелектуалне својине и стављајући до знања да сама компанија, наводно, нема директне везе са случајем Поносова, који је "покренуло и истражује га руско тужилаштво".

Тужилаштво је, иначе, проценило да је коришћењем пиратског програма у школи у Сепичу настала штета од 260.000 рубаља, а Поносову је запрећена казна лишавања слободе до пет година.

Разумљиво, Поносов пориче кривицу, утолико пре јер су рачунари у његову школу стигли преко Управе капиталне градње пермског округа. Можда је то додатно мотивисало руску Федералну агенцију за штампу и масовне комуникације ("Роспечат") да обећа надокнаду штете "Мајкрософту" из буџета.

Руководилац ове агенције, Михаил Сеславински, истовремено је, крајем јануара, поставио питање да ли наставник једне сеоске средње школе може да буде "водећи интелектуални пират у нашој земљи" и упозорио да строг однос правосуђа према сличним случајевима може да отера у затвор "половину становника наше земље, укључујући и запослене у правосуђу".

Министар образовања пермске области, Николај Первушин, протекле недеље је рекао да ће школе у његовој надлежности, у суочењу с ризицима од судског прогона, прећи на коришћење оперативног система "Линукс".

Одмах су уследили гласови подршке с разних страна Русије. "Случај Поносов" очигледно има дубље значење, уз остало и зато што је њиме снажно отворено питање правне регулативе и хаотичног стања у заштити интелектуалне својине у Русији.

О том стању сведочи каламбур правног експерта Антона Серга, председника компаније "Интернет и право", који је код руске Федералне службе за заштиту интелектуалне својине патентирао ни мање ни више него "виндоус виста", нови оперативни систем "Мајкрософта". Уредне папире о пријави "свог" патента број 2006613993 добио је 21. новембра прошле године.

"Овом регистрацијом желим да укажем на карактеристике законодавства, а не да положим право на ’виндоус виста’, јер не желим да срдим и раздражујем ’Мајкрософт’", изјавио је Серго.

Помало парадоксално, бизарни случај Поносов је приближио Русију глобалној дигиталној сфери којом витлају снажне олује стварних или фабрикованих борби за заштиту интелектуалне својине.

Тако је компанија "Циско" покренула судски процес против "Епла", тек што је Стив Џобс крајем децембра промовисао "Еплов" револуционарни мобилни телефон из породице iPhon.

"Циско" тврди да је носилац права на бренд iPhon још од 2000. године, а сопствени модел с ознаком Linksys iPhon пустио је на тржиште средином децембра прошле године, десетак дана пре него што је то учинио "Епл".

Главни оперативни директор "Епла" Тим Кук означио је претензију "Циска" као "глупу", али су преговори о овом спору у току, што потврђује амбицију обе стране да проблем разреше договором.

И гигант "Гугл" има посла са судовима. Немачки магнат Даниел Гирш, који је већ неколико година носилац права на бренд G-mail, запретио је "Гуглу" да не користи свој поштански сервис под називом Gmail.

У "Гуглу" тврде да су то различите речи, али таква одбрана није помогла. Изгледа да у дигиталном свету свако има свог Поносова. С изузетком Србије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.