Последњи дан браће Битићи

Запослени у затвору у Прокупљу потврдили су јуче пред Већем за ратне злочине Окружног суда у Београду да су амерички држављани браћа Битићи одслужили казну за прекршај у тој установи од 26. јуна до 8. јула 1999. године, после чега их је преузела полиција.

– Одобрио сам њихов захтев за условни отпуст и пустио их 8. уместо 12. јула, када би им истекла петнаестодневна казна због илегалног уласка у земљу. Тог јутра ме је позвао Милисав Вучковић, начелник полиције у Прокупљу, и казао ми да ће по браћу Битићи неко да дође да их испрати до границе. Касније је јавио да ће ти људи мало да закасне јер иду из Београда. Када су браћа Битићи већ одведена из затвора, звао ме је инспектор за странце Зоран Станковић и интересовао се за њих. Он није знао да их је полиција већ одвела – испричао је Александар Ђорђевић, тадашњи управник прокупачког затвора.

Марјан Мијатовић, затворски надзорник рекао је да су полицајци стигли по браћу Битићи око 12.30 часова и да их је он са стражаром Зораном Васићем отпратио до капије. Он је рекао да је кроз решетке видео да су по браћу дошла двојица мушкараца која су са њима кратко попричала, а затим су их одвели према неком аутомобилу. Одговарајући на питања суда, сведок је изјавио да никада није било помена да су браћа Битићи шпијуни и да су то били мирни момци који у затвору ничим нису скретали пажњу на себе.

Овакав редослед догађаја потврдили су и стражар Зоран Васић, као и Предраг Милић, који је браћу први и последњи пут видео на затворској пријавници. Нико од четворице сведока није поменуо да су браћа ушла у бели џип "пајеро", паркиран тик уз затворску капију и да су били везани лисицама, како су прекјуче тврдили радници ОУП Прокупље.

Зоран Станковић, инспектор за странце, рекао је да је 26. јуна 1999. године поднео пријаву против браће Битићи због илегалног преласка границе. Казао је да је у њиховим путним исправама писало да су 17. априла ушли у Албанију из САД, али нису имали улазне визе за нашу земљу. Код себе су имали металне плочице на којима су била исписана њихова имена, неки бројеви и ознака ОВК. Имали су и фотографије у униформама те војске. Станковић је рекао да је припремио решења о протеривању браће Битићи из наше земље и спремао се да их преузме и отпрати до границе, али је сазнао да су их одвели неки други полицајци.

Према оптужници, браћа Битићи су из затвора у Прокупљу пребачена на полигон САЈ у Петровом Селу, где су их 9. јула увече стрељали непознати припадници те јединице. Њихова тела нађена су у масовној гробници у Петровом Селу, са још више десетина тела косовских Албанаца.