Oпортунитет – правило или изузетак

После десет година, колико је прошло од увођења начела опортунитета у домаћи правни систем, неспорно је да је повећан број случајева на које се примењује. Поставља се, међутим, питање да ли је број предмета који је решен на овај начин довољан у односу на укупан број примљених и одбачених кривичних пријава.

На стручном скупу о примени начела опортунитета који је недавно одржало Удружење тужилаца на основу истраживања спроведеног у београдском „Медија центру”, изнете су неке од препорука за примену опортунитета. Једна од њих је, на пример, да би начело опортунитета требало да се примењује у већем броју случајева, односно кад год законске могућности дозвољавају.

Иако су поједини професори кривичног права изнели и примедбе, попут оне да је примена неуједначена и да јавни тужиоци поступају различито, саговорници „Политике” тврде да је ово законско решење, ипак, допринело растерећењу судова и убрзању решавања кривичних поступака.

Томо Зорић, портпарол Републичког јавног тужилаштва, одбацује тврдњу да начело опортунитета није заживело у потпуности.

– Такве примедбе не стоје! Напротив, реч је о алтернативном начину за ефикасно окончање кривичног поступка. На територији целе Србије, током прошле године, на овај начин завршена су чак 1.602 предмета, а у ефикасности је предњачило Прво основно јавно тужилаштво у Београду које је овим путем успело да 1.600.000 евра уплати Секретаријату за здравство. Тај новац користиће се у хуманитарне сврхе и за куповину медицинске опреме у здравственим установама – каже Зорић.

Примена начела опортунитета, по његовом мишљењу, могла би се оценити високом оценом с обзиром на то да се кривични поступци окончавају без суђења, чиме се судови растерећују, као и да је наплата новца у хуманитарне сврхе изузетно висока.

– Грађани који су осумњичени за кривично дело за које је прописана новчана или казна затвора до пет година добијају рок од шест месеци да надокнаде штету, уплате новац хуманитарној организацији, обаве друштвено користан рад или да се подвргну одвикавању од алкохола или дрога... Тужилаштва увек покушавају да примене опортунитет код саобраћајних незгода, осим када је осумњичени возио под дејством алкохола, прошао на црвено светло и ако је до удеса дошло на пешачком прелазу. Инсистирамо на примени опортунитета и код недавања издржавања, за наношење лаких телесних повреда, као и код оних код којих је пронађено до пет грама марихуане – објашњава портпарол Републичког тужилаштва.

Зорић одбацује и примедбу да је примена начела опортунитета неуједначена. Објашњава да је Републичко јавно тужилаштво, крајем прошле године, установило јасне критеријуме за његову примену. Тако се, наводи Зорић, за кривична дела за која је прописана казна затвора до три године уплаћује најмање 40.000,00 динара, а ако је максимална предвиђена казна до пет година, уплаћује се најмање 80.000,00 динара.

– Наравно да ћемо радити на уједначавању ове праксе – најављује Зорић.

И Горан Илић, председник Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, каже да нема утисак да се опортунитет у пракси ретко примењује, али и да јавност није у правој мери схватила смисао овог начела.

– Познато ми је да Основно тужилаштво у Панчеву и Прво основно тужилаштво у Београду у пуној мери примењују опортунитет. Мислим да је слична ситуација и у другим тужилаштвима.
На питање које су могуће препреке за примену опортунитета, Илић одговара:

– Јавност није у потпуности схватила смисао опортунитета, тако да постоје ситуације када примена овог института представља проблем за тужиоце. Од њих се очекује да кривичну пријаву, по правилу, решавају гоњењем учиниоца кривичног дела, тако да постоји ризик да се одбацивање кривичне пријаве схвати као нешто неправедно, а контакти са осумњиченима и преговори око примене опортунитета као нешто недолично тужилаца. Неупућеност јавности у природу опортунитета може да буде препрека за његову примену, посебно у случајевима за које је јавност заинтересована.
Када је у питању неуједначена примена опортунитета, наш саговорник стаје на становиште да је прави проблем, у ствари, то што је тужиоцима поверено једно тако важно и широко овлашћење у време када се подстицало неповерење у њихов рад.

– Политика је ту одиграла одлучујућу одлуку. Политичари су, са једне стране, годинама стварали неповерење јавности према тужилаштву, некада оправдано, али неретко и неоправдано. Са друге стране, нису се опирали увођењу опортунитета с обзиром на то да он подразумева уштеде и брзо решавање кривичне ствари. У суштини опортунитета јесте да тужилац осумњиченом наложи да испуни неку обавезу и после тога одбаци кривичну пријаву. Према томе, јавни тужилац је овлашћен да различито поступи јер се случајеви међусобно разликују, тако да не видим проблем уколико је критеријум за оцену оправданости одлуке да се не врши кривични прогон и примени опортунитет неуједначен и уколико том одлуком није нарушена правичност – објашњава Илић.

----------------------------------------------

Шта је опортунитет

Опортунитет представља могућност тужиоца да не предузме кривично гоњење за кривична дела која нису тешка, иако постоји основана сумња да је извршено кривично дело, када процени да је то оправдано због личности учиниоца и природе кривичног дела, и да том приликом пријављеном лицу наложи да изврши неку обавезу, на пример да уплати новац здравственој установи, или обавезу друге врсте, као што је рад у добротворне сврхе, одвикавање од алкохолизма итд.