Матурски рад 500, дипломски 3.000 динара

Због све више обавеза и недостатка времена да се ускладе часови, матура и пријемни испити, велики број ђака своје матурске радове наручује преко интернета. Цена по раду је око 500 динара, док је за семинарске или дипломске радове потребно издвојити „чак” 3.000 динара. Цена зависи и од актуелности теме.

Како смо се и сами уверили, на светској мрежи постоји најмање пет сајтова за продају ђачких и студентских радова у Србији, Црној Гори, Хрватској и Босни и Херцеговини, а плаћање је у валутама тих земаља.

Млади могу да бирају да ли желе рад на екавици или ијекавици. Када матурант изабере одговарајућу област, а затим и назив рада, новац се уплаћује на жиро-рачун и рад стиже у електронском облику у року од 12 часова.

Продаја матурских и семинарских радова рекламира се и на „Фејсбуку”, а ова страница има готово 8.000 корисника. Ђаци и њихови родитељи правдају овакве поступке речима да су у школи преоптерећени и да им не остаје времена ни да спавају, а камоли да пишу радове, читају и спремају пријемни, док професори одговарају да одрастају читаве „копи-пејст” генерације које хоће одмах, све и без икакве муке.

– Има тога у свим школама, али у којој мери, то нико не може да каже, јер нити може тачно да се утврди нити да се одговарајуће казни. За јако малу суму новца можете да наручити рад на интернету и да га добијете у року од 24 часа – каже Милорад Антић, потпредседник Уније синдиката просветних радника Србије и председник Форума стручних школа Београд.

На наше питање одакле матурски радови на интернету, он одговара да то нажалост раде просветни радници, што им не служи на част, а додатни проблем је што и сами професори не обраћају много пажње јер је матура у школи данас „про форме” и сви добијају добре оцене.

– Има неколико решења да се томе стане на пут: да се, на пример, радови јавно објављују или да се уз рад уведе и полагање пред комисијом или да се рад у скраћеном облику пише истог дана у школи – предлаже овај професор информатике.

Члан Националног просветног савета, др Радивоје Стојковић, иначе директор новосадске гимназије „Јован Јовановић Змај” у којој је одржана прва матура у Срба далеке школске 1867/1868. године, каже да испит зрелости овде има дугу традицију, врло јасну процедуру и да до сада није било превара.

– Ђаци добијају теме матурских радова у октобру, професор даје тачан списак литературе коју ученик мора да прочита, ту је и неколико консултација, прво читање, друго читање и свака врста плагијата може врло брзо да се препозна. А и професори су на интернету – уз осмех говори др Стојковић, који је такође овде матурирао, и додаје: „Наш циљ је да ђаци прочитају литературу, да науче самостално да раде, да размишљају, истражују, да то не буде само преписивање. Верујем да је то пракса и у другим гимназијама”.

Професорка Филозофског факултета др Драгица Павловић-Бабић каже да се није сусретала са плагијатима на нивоу дипломског или докторског рада, али да преписивања и то читавих блокова, има у семинарским радовима.

– Професори то могу да препознају, јер некада је врло очигледно: имали смо случајеве када оставе ијекавицу у раду, не среде оне квачице изнад ч и ћ, има доста некоректног цитирања… Ја у таквим случајевима студенту вратим рад и кажем зашто враћам – прича ова професорка са одељења за психологију.

Она додаје да, за разлику од универзитета у свету, ми немамо посебан програм заштите против оваквих злоупотреба, али да професори увек могу да искористе „Гугл”.

– Ми се боримо тако што им дајемо специфичне теме како не би могли да преписују. Ово је врло важно, јер ће у супротном пропустити да науче важну академску вештину писања научног рада и неће научити да цене туђи рад – наводи др Драгица Павловић-Бабић.

Један од асистената са београдског друштвеног факултета каже да копи-пејст радова има много, да су имали чак и случај када је студент предао дипломски рад писан у женском роду и да је очигледно за њега био напор чак и да прочита то што је купио.