Живот близу "црвених патуљака"

Колико је Земља јединствена?
Загонетка је стара, можда, као људска врста.
Астрономи још не знају тачан одговор, али верују да у свемиру постоји мноштво планета налик нашој.
Опажање прве настањиве која кружи око друге звезде само је питање времена.
Научници сматрају да би се суседство могло, по свему судећи, знатно разликовати.
Живимо у узбудљивом добу, сматра Весли Трауб, предводник програма под окриљем НАСА (Navigator), чији је циљ проналажење и описивање светова на којима је живот могао настати и развити се.
Потрага за планетама постала је важан део астрономских истраживања.

Већина планетних породица, до сада уочених, уопште не наликује Сунчевој. Гасовити дивови круже веома малим путањама, због чега су врели; гро осталих планета креће се у издуженим, јајоликим орбитама, па их велика колебања у температури чине непогодним за живот. Стога су у трагање одскора укључени "црвени патуљци", најуобичајенија врста звезда у Млечном путу.

Недавно је (15. децембар 2006) послата европска летелица (COROT) да проналази пратиоце који би – зато што на површини имају, вероватно, текућу воду – морали кружити кратким стазама око својих прилично хладних звезда.

Проучавање које је спровео астроном Едвард Гинан са Универзитета Виланова (САД) показало је да су "црвени патуљци", заиста, подесни за удомљавање настањивих планета. Облећући око својег сунца на малом растојању, због учинка плиме требало би да му буду увек окренути једном страном и да имају дебео ваздушни омотач који би топлоту равномерно распоредио око целе планете.

Штавише, требало би да имају јако магнетско поље да живе организме заштити од погубних ултраљубичастих и рендгенских зрака.

Чак би и у чудноватим саставима са звездама налик Сунцу и врућим Јупитерима, Земљи слична могла бити уобичајена, наглашава астрофизичар Ави Мандел. Он је са сарадницима на Државном универзитету Пенсилванија израдио рачунарска опонашања настанка планета налик нашој под утицајем гасовитих дивова. Запазили су да планета која утекне или се удаљи остави довољно прашине да се накнадно обликује земљолика камена кугла.

Пошто се велике планете приближавају звезди, нема више гравитационих препрека да зауставе ледом богате комете из спољашних рубова диска. У могућим сударима ове репатице опскрбиће водом планете из настањиве зоне.

Упркос многим изучавањима и рачунарским дочаравањима, откривање трагова живота на било којем од тих светова биће изводљиво тек почетком треће деценије овог века, када ће НАСА одаслати летелицу (Terrestrial Planet Finder, TPF), опремљену справама за такав подухват. Уколико она уочи кисеоник и азотоксид око планете, биће врло убедљива назнака живота.

Иако Земља није, можда, јединствена, изглед нашег Сунчевог система, с готово кружним путањама и спољашњим планетима, који су све одреда гасовити дивови, још нигде није опажен.