Јанковићева победила саму себе

Од извештача „Журнала”

Рим – Таман што крене самоуверено и агресивно, Јелена Јанковић стане, пусти да све што је постигла пропадне. Очигледно лошија тенисерка је победила у мечу на турниру у Риму, али Јанковићева није могла да се бори и са собом и са Сораном Кирстеом – 6:3, 4:6, 7:6 (7:3) за Румунку.

– Имала сам доста успона и падова током меча и једноставно нисам могла да нађем ритам да константно играм на одређеном нивоу. Почнем добро, па станем, искористим шансу да се вратим у меч, као што је било у трећем сету. Кирстеа је водила 5:2, изједначила сам на 5:5 а онда сам одиграла лош гем и у тај-брејку сам посустала. Направила сам неколико грешака које нису примерене, саму сам себе добила на крају – објаснила је Јелена Јанковић, свесна да може много боље него што је показала у Риму, али и само седам дана раније у Мадриду где је такође испала у првом колу. -–Некако сам једва чекала да играм овај турнир, али на жалост, нисам наставила традицију победа.

Двострука шампионка из Рима није кривила никога другог до саму себе због лоше игре у последње време. Ипак, неке чињенице нису могле да се игноришу.

– Повредила сам леђа после Фед купа, то више не може ни да се излечи, морам стално да радим вежбе да бих ојачала тај део. Често се укочим и онда не могу да играм – истиче некадашња тениска „краљица” и напомиње да то није разлог због којег је изгубила. – Потребни су ми мечеви да се вратим у игру, требају ми ти тренуци ради самопоуздања. Дуго нисам играла мечеве на високом нивоу, поготово из дана у дан и то је оно што ми фали. Да сам победила Кирстеу и да сам наставила да играм, можда би била друга прича јер бих видела да могу. Све се окрене, само да се одигра један меч онако како ваља. Добро је што увек имамо следећу недељу за доказивање и побољшање. Сада само морам некако да останем позитивна и да учим из грешака.

Не крије своје године, ушла је у 28. и њено тело није више као у девојчице…

– Имам вољу, не спушта ме ништа, имала сам много повреда и падова у каријери, много километара имам у ногама. Човек мора да остане јак и позитиван и да изанализира грешке и мане, да нађе пут да изађе из свега овога. Ја сам 18. на свету, што је лоше за мене јер сам била прва и пет година у топ десет. Наравно да ме не задовољава ова позиција али не могу себе да убијам у појам јер увек може горе – истиче Јанковићева. – Нисам ценила неке ствари када сам била у врху, а сада када сам на овом месту, све бих дала да будем тамо.

Јанковићева је уверена да има још горива у њеном телу да се бори.

– Што је најгоре, да мислим да су играчице које су на бољим позицијама стварно боље од мене, онда бих рекла „више немам шта да тражим у овом спорту”, али све је у мојим рукама. Сама сам себи највећи противник и нема везе ко је са друге стране ако ја играм своју игру.

----------------------------------------------

„Не мењам тренера”

Јанковићева је напоменула да Жељко Крајан, нови тренер из Хрватске са којим сарађује неко време, није крив за неуспехе.

– Тим ће наставити да ради са мном, нема ово везе са тренером. Они су високи професионалци и добро раде свој посао. Неке ствари знам да могу да одрадим, али их једноставно не одрађујем. То су моје неке грешке и не могу да тражим кривицу у неким другим људима.

----------------------------------------------

Сервис мора да се поправи

Једна од ствари на којој Јанковићева мора да ради је сервис, који је никако није служио у мечу против Румунке.

– Када ме сервис иде, много лакше добијам поене и то је одмах друга прича. Када играм агресивно и нападам сваку лопту, онда такође добијам поене, али исто тако тим начином игре много више ризикујем.