Србија на дну листе квалитета здравства у Европи

БРИСЕЛ/БЕОГРАД – Србија је последња на листи 34 европске земље по квалитету здравствене заштите, показује Европски здравствени потрошачки индекс (ЕХЦИ) за 2012. годину, представљен у Европском парламенту у Бриселу.

Према индексу ЕХЦИ којим се мери стандард европске здравствене заштите на основу 42 индикатора, Србија је добила 451 поен од максималних 1.000, а Холандија која је прва на листи, има 872 поена.

Друге земље које имају, према овом мерењу, добар систем здравства су Данска, Луксембург и Исланд, преноси интернет издање листа „Нова Европа”.

Од земаља Европске уније најнижа на листи је Бугарска са 458 поена, а иза ње је само Србија.

ЕХЦИ је постао стандард мерења европске здравствене заштите, а од 2005. године га објављује експертска организација Хелт Конзјумер Пауерхаус (ХЦП) са седиштем у Шведској.

Директор организације ХЦП која спроводи ово истраживање Арне Бјорнберг рекао је да Србију не би требало поредити са богатим чланицама ЕУ.

„Суседи као што су Хрватска (655 бодова), Македонија (527) или Албанија (535) су релевантнији, и показују да је пред Србијом тежак посао да достигне те нивое”, рекао је Бјорнберг.

Он је рекао да изгледа да основне услуге, као што је вакцинација беба функционишу у Србији и да се види да расту права пацијената, али да „у целини, резултат лечења, као и приступ пацијентима, морају да се поправе”.

Извештај за 2012. годину оцењује системе здравствене заштите у 34 европске земље (27 земаља чланица ЕУ плус Норвешка, Исланд, Швајцарска, Хрватска, Македонија, Србија, и Албанија) помоћу 42 индикатора. Они обухватају подручја кључна за корисника здравствених услуга: права пацијената и информације, време чекања на лечење, исход лечења, опсег пружених услуга и фармацеутска средства.

Овај индекс одражава напредак здравствене заштите у Европи, побољшање исхода лечења и општих услова. Такође се оцењује да су помало преувеличани алармантни сигнали о утицају економске кризе на пад квалитета здравствене заштите због смањења буџета.

Међутим, како наводи „Нова Европа”, индекси указују да на почетку економских тешкоћа треба обратити посебну пажњу на три изражена подручја.

Та подручја су: тенденција дужег чекања на скупе хируршке операције у земљама највише погођеним економском кризом, раст партиципације пацијената за здравствене услуге, недостатак побољшаног приступа новим врстама лекова, чак и погоршање приступа.