НБС за брзо формирање владе

Из угла макроекономске стабилности земље пожељно је да се будућа влада брзо формира и да потом донесе ефикасне мере фискалне консолидације, односно смањења минуса у буџету и даљег раста јавног дуга. То укључује и обнављање аранжмана са Међународним монетарним фондом, што би допринело повољној перцепцији ризика Србије и имало стабилизирајући утицај на финансијска тржишта. Овим речима се Бојан Марковић, вицегувернер, обратио окупљеним новинарима представљајући најновији Извештај о инфлацији Народне банке Србије.

Међугодишњи раст цена у априлу износио је 2,7 одсто. У току првог тромесечја потрошачке цене порасле су два одсто, а скроман инфлаторни утицај имало је слабљење динара, док су значајан допринос расту цена дала поскупљења нафтних деривата и цигарета. Међутим, од маја у централној банци очекују умерен раст инфлације.

– У другом тромесечју 2012. расту инфлације највише ће допринети поскупљење воћа и поврћа с доласком нове пољопривредне сезоне. Осим тога, очекујемо да ће после формирања владе бити надокнађен изостанак раста регулисаних цена у досадашњем делу године – каже Марковић.

Кључни ризици за одбрану цена, што је основни задатак НБС, везани су за буџет и фискалну политику. Изостанак снажних мера консолидације јавних прихода и расхода могао би да има инфлаторне последице кроз раст премије ризика земље и појачане притиске на динар.

– Уколико би, с друге стране, мере фискалне консолидације укључиле и повећање пореза на додату вредност, то би довело до једнократног раста цена, али би на средњи рок инфлаторни притисци били нижи – истиче Марковић и додаје да је важно рационализовати расходе, али и повећати приходе у буџет. Повећањем неких пореза или бољом наплатом. Паралелно са програмом фискалне консолидације влада би морала да спроводи и структурне реформе

– До видљивијег раста српске привреде, од око три одсто, могло би да дође 2013. године, пре свега због раста производње у аутомобилској индустрији. Спорији раст могао би се десити у случају снажније фискалне консолидације. Ипак, сматрамо да је она пожељна, јер би допринела макроекономској стабилности одрживости јавног дуга, паду ризика земље и трошкова задуживања, што би све заједно имало позитиван дугорочан утицај на економску активност у Србији – сматра Марковић.

Као узроке последњег незнатног слабљења динара у НБС виде повећан увоз енергената због хладног времена, пад извоза, одлазак Ју-Ес стила из смедеревске железаре, одлагање аранжмана са ММФ-ом, повећано трошење динарских средстава државе и смањен прилив капитала.