Сасвим другачија Фема

После двадесетогодишњег ангажмана у позоришту "Бошко Буха", драмска уметница Олга Одановић протекле јесени прешла је у Народно позориште у Београду, а ових дана је пред великим глумачким изазовом. Припрема лик Феме у представи "Покондирена тиква" Јована Стерије Поповића, чија премијера ће бити изведена 27. фебруара на Великој сцени националног театра, у режији Јагоша Марковића.
Није имала дилему када јој је познати редитељ понудио захтевну улогу Стеријине јунакиње, али се, како напомиње, уплашила пред великим задатком, што је и оправдано ако се зна да су на овој сцени ту познату улогу тумачиле славне Жанка Стокић, Љубинка Бобић... Уз све то, наша саговорница додаје да је Стерија велика одговорност, терет и бреме.

– Мислим да му као једном од наших највећих писаца дугујемо да направимо представу вредну пажње. Да нас не буде срамота од Стерије.

Глумица Олга Одановић подједнако добро се сналази и у комичним и у драмским улогама. Не воли медијску пажњу, ретко даје интервјуe, а готово никада је после премијере не можете видети на коктелу.

– Једноставно, такав сам човек. Можда ће да звучи као фраза, али највише волим да радим свој посао и најбоље се осећам на пробама. Оно што имам да кажем, кажем на сцени. Кад "изађе" премијера онда је све то готово, други могу да дају оцене – напомиње уметница.

Редитељ Марковић приметио је Олгу Одановић још као студенткињу глуме на Факултету драмских уметности у Београду. Од тада, па ево до данас поменути редитељ ретко коју представу почиње без ње. Ово је њихов 14. заједнички пројекат.

– Јагош ме је први пут видео у студентској представи "Медеја", и тада је све кренуло. Имали смо период када нисам била у његовим поделама. То је нормално и природно. Очигледно да Марковић мени верује, и да ја апсолутно верујем њему. Сада много и не причамо. Толико се добро познајемо и толико добро функционишемо да смо непогрешиво на истој таласној дужини. Он је изванредан човек, пун енергије, образован. За глумца је јако важно да га уведете у своје идеје. Марковић је магичан у томе. Не може свако да издржи толику количину и енергије и рада, јер, код Марковића се пробе раде готово без паузе, почињу већ са ходника – подвлачи Олга Одановић.

С обзиром на то да смо је током протеклих сезона гледали у целом спектру различитих ликова у представама "Царев заточник", "Чаробњак из Оза", "Успавана лепотица", "Сан летње ноћи", "Говорница", "Скуп", "Дом Бернарде Албе", "Госпођа министарка" и многим другим, питали смо је како гради Стеријину Фему у комаду "Покондирена тиква", будући да смо у овом лику недавно видели Весну Чипчић у продукцији Народног позоришта из Кикинде, као и Тању Бошковић у вршачкој представи.

– Добро је да имамо различите концепције и различита виђење Стерије. Марковић ми је дао апсолутну слободу. Пустио ме је да радим Фему по личном осећају. Током проба је ћутао, нисам знала да ли је добро или није. Питала сам га шта мисли, рекао је да је добро. Мислим да је Фема у овој нашој концепцији жена која, пре свега, осећа жудњу за слободом. То је даровита жена чија амбиција није та да само хоће да буде изнад паланке у којој живи. Она је много комплекснија личност. Фема није једноставна особа, она је и амбициозна и несрећна. Уз то је и велики борац за промене. Има у њој пуно чежње и нежности. Како је ја видим? Све произлази из неког њеног односа према кћерки. Она је несрећна због своје кћерке зато што је ту где јесте, зато што је Фема можда имала неки свој прошли живот који није био онакав како је она желела да буде. Човек увек тежи бољем животу, а суштина свега је љубав. Фема има потребу да нешто мења, а шта Фема хоће да промени, нека остане као поента представе – напомиње наша саговорница.

Пред Олгом Одановић је велики уметнички задатак који захтева и физичку кондицију. Небојша Ромчевић је избројао да током представе "Покондирена тиква" Фема изговори 108 ускличних и 101 упитну реченицу, а ту је и особени Стеријин језик.

– Лекторка проф. др Љиљана Мркић-Поповић инсистира да сценски говор не буде пренаглашен. На сцени сам активна од почетка до краја, заправо, немам ни једну паузу током представе. Уплашила сам се како ћу то физички издржати, јер и када немам текст имам много тога да извучем изнутра. Јагош у својим последњим представама негује те унутрашње глумачке размере. Није се ишло ни на неку модернизацију, представа ће бити комедија. Јагош наравно увек има те неке своје усеке у представи, који су и нека одморишта и значе нешто. Мислим да је то са неком његовом концепцијом добро укомпоновано – открива на крају разговора Олга Одановић.