Београд између кафане и модерног ресторана

Вероватно, нема ниједног великог европског града у ком се за мало новца може тако добро јести или, боље речено, толико много јести као у Београду, констатује новинар Би-Би-Сија Дејвид Витли. Репортажу из српске престонице почиње описом обилних порција на столовима у земунском ресторану „Талас”, у ком је бенд свирао балканске народне песме које су сви знали.

„Конобар је, после обилног предјела с месом и сиром, донео џиновску гозбу од плодова мора. Испуњавајући молбу да донесе нешто лаганије, изгледа да је донео само две трећине уобичајене порције”, пише гост из Британије, напомињући да тај апсурдни гурмански празник кошта само 3.000 динара, за двоје, што само потврђује оно што у Београду свима брзо постане јасно – да, вероватно, нема великог европског града у ком се може тако добро јести за мале паре.

„Формула је иста и у Скадарлији, улици начичканој традиционалним кафанама. Меса је много и дивно је спремљено, а посебно ћевапчићи, свеприсутно јело, кандидат за национални специјалитет”.

Међутим, ствари се мењају с новом врстом ресторана који напуштају херкуловске месне гозбе, смањују порције и модернизују јеловник састојцима из целог света. Као предводник ове кулинарске револуције истакнут је „Супермаркет”, ресторан који не губи на популарности од 2008, иако је Београд „све или ништа град” – локал напрасно може да опусти, док нови конкурент поред цвета.

„Супермаркет” је описан као необично место, јер се ресторан спаја са продавницом.

„На менију је видљив утицај Азије са сушијем и тајландским специјалитетима, док су европска јела с месом далеко од традиционалних, и нема гомиле меса, а изузетан квалитет се добија по невероватној цени.”

Саветник „Супермаркета” за храну Сем Велдитер објаснио је Витлију да су смањили порције меса са 400 на 220 грама, што је и даље превише за интернационалне стандарде, али је покушај да се промене погледи на храну.

„Постало је модерно бити кувар. Незапосленост је велика, а људи верују да је тај посао одличан начин да постану богати”, рекао је Велдитер за Би-Би-Си, уз оцену да је ресторански посао у великој експанзији у Београду.

То се најбоље види на Врачару, некада искључиво стамбеној четврти која је оживела када се у бившој амбасадорској вили поново отворио „Ђорђе”, један од бољих београдских ресторана. Мало даље је „Маска”, која лако брише границе између бара, ресторана и клуба. Описана је као место где људи дођу да попију пиво, успут нешто поједу, а изађу тек по поноћи. Оближњи „Заплет 2.0” је британском новинару деловао као изложбени простор, са сликама савремених уметника по зидовима.

„На јеловнику је највише дивљачи, а месо је спремљено на сасвим неочекивани начин. Ту су срнетина у сосу од коњака и бутера и зечја ролница са дивљим пиринчем и кари-сосом. Очигледно, Београд је на путу да из света кафана пређе у еру модерног кулинарства”, оцењује британски новинар.