Beograd između kafane i modernog restorana

Verovatno, nema nijednog velikog evropskog grada u kom se za malo novca može tako dobro jesti ili, bolje rečeno, toliko mnogo jesti kao u Beogradu, konstatuje novinar Bi-Bi-Sija Dejvid Vitli. Reportažu iz srpske prestonice počinje opisom obilnih porcija na stolovima u zemunskom restoranu „Talas”, u kom je bend svirao balkanske narodne pesme koje su svi znali.

„Konobar je, posle obilnog predjela s mesom i sirom, doneo džinovsku gozbu od plodova mora. Ispunjavajući molbu da donese nešto laganije, izgleda da je doneo samo dve trećine uobičajene porcije”, piše gost iz Britanije, napominjući da taj apsurdni gurmanski praznik košta samo 3.000 dinara, za dvoje, što samo potvrđuje ono što u Beogradu svima brzo postane jasno – da, verovatno, nema velikog evropskog grada u kom se može tako dobro jesti za male pare.

„Formula je ista i u Skadarliji, ulici načičkanoj tradicionalnim kafanama. Mesa je mnogo i divno je spremljeno, a posebno ćevapčići, sveprisutno jelo, kandidat za nacionalni specijalitet”.

Međutim, stvari se menjaju s novom vrstom restorana koji napuštaju herkulovske mesne gozbe, smanjuju porcije i modernizuju jelovnik sastojcima iz celog sveta. Kao predvodnik ove kulinarske revolucije istaknut je „Supermarket”, restoran koji ne gubi na popularnosti od 2008, iako je Beograd „sve ili ništa grad” – lokal naprasno može da opusti, dok novi konkurent pored cveta.

„Supermarket” je opisan kao neobično mesto, jer se restoran spaja sa prodavnicom.

„Na meniju je vidljiv uticaj Azije sa sušijem i tajlandskim specijalitetima, dok su evropska jela s mesom daleko od tradicionalnih, i nema gomile mesa, a izuzetan kvalitet se dobija po neverovatnoj ceni.”

Savetnik „Supermarketa” za hranu Sem Velditer objasnio je Vitliju da su smanjili porcije mesa sa 400 na 220 grama, što je i dalje previše za internacionalne standarde, ali je pokušaj da se promene pogledi na hranu.

„Postalo je moderno biti kuvar. Nezaposlenost je velika, a ljudi veruju da je taj posao odličan način da postanu bogati”, rekao je Velditer za Bi-Bi-Si, uz ocenu da je restoranski posao u velikoj ekspanziji u Beogradu.

To se najbolje vidi na Vračaru, nekada isključivo stambenoj četvrti koja je oživela kada se u bivšoj ambasadorskoj vili ponovo otvorio „Đorđe”, jedan od boljih beogradskih restorana. Malo dalje je „Maska”, koja lako briše granice između bara, restorana i kluba. Opisana je kao mesto gde ljudi dođu da popiju pivo, usput nešto pojedu, a izađu tek po ponoći. Obližnji „Zaplet 2.0” je britanskom novinaru delovao kao izložbeni prostor, sa slikama savremenih umetnika po zidovima.

„Na jelovniku je najviše divljači, a meso je spremljeno na sasvim neočekivani način. Tu su srnetina u sosu od konjaka i butera i zečja rolnica sa divljim pirinčem i kari-sosom. Očigledno, Beograd je na putu da iz sveta kafana pređe u eru modernog kulinarstva”, ocenjuje britanski novinar.