Није наш посао да забрањујемо извоз

Посао Управе царина Србије није да забрањује извоз или увоз, нити да ограничава слободу кретања робе. Наше је да спроводимо прописе државе Србије и тиме обезбедимо несметан проток робе, каже за „Политику” Данка Јовановић, помоћник директора Управе царина Србије одговарајући на питање да ли је наша царина могла да спречи извоз половне опреме из панчевачке „Азотаре” због чега су неки људи допали истражног затвора, а земља претрпела поприличну штету.

Може ли царина да забрани неки извоз или увоз?

Наравно, али само на основу одлуке или прописа надлежног државног органа. Царина не може на основу своје одлуке да спречи промет робе, зато што неко сумња да се извози или увози нешто што некоме не одговара, јер би се то косило са свим правилима Светске трговинске организације и на крају ми бисмо одговарали за насталу штету.

Значи, ипак, постоји пропис?

Постоји Закон о спољнотрговинском пословању који се ослања на добру праксу СТО и прописе Европске уније. Његово основно начело је – слободна трговина. Ограничења постоје када је у питању трговина оружјем, војне опреме, робе „двоструке намене” (за цивилну и војну употребу). Закон о спољнотрговинском промету предвиђа могућности као што су забране или ограничења промета, али само на основу одлука државе и сходно правилима СТО и у циљу заштите здравља људи, објеката, животне средине... Све је до у детаље побројано шта се може забранити или ограничити.

Има ли у свему томе царина неку своју самосталну улогу?

Посао царине је само да контролише оно што је законом и осталим прописима дефинисала влада, односно њена министарства или, рецимо, одговарајуће агенције. И она само то ради. Ништа на своју руку.

Како то изгледа?

Министарство економије, на пример, издаје дозволе за наоружање, злато и сребро. Министарство здравља за дрогу или психотропне супстанце... Министарство за заштиту животне средине издаје дозволе, рецимо, за материје које могу да оштете озонски омотач или отпад попут коришћених акумулатора... Ту је још много обавеза, сагласности, мишљења... које ми као царина морамо да применимо при извозу, али и увозу робе.

Колико тога има?

Небројено. Нисам се никада потрудила да то пребројим.

Како онда уопште роба иде ако све то треба преконтролисати и сваку обавезу испоштовати?

Све се то лепо мора увезати са тарифним ознакама у које се роба по одређеним шифарским ознакама сврстава. Свака тарифна ознака има десет цифара. Осам се односи на Комбиновану номенклатуру ЕУ, а последње две су националне ознаке за државу. Повезивање се врши кроз систем такозване Интегрисане тарифе Србије – ТАРИС. То је алфа и омега за сваког цариника. У њој су садржане све мере комерцијалне и аграрне политике, забране и ограничења, тарифне квоте, преференцијали државе Србије.

Колико тога има?

Много. Царинска тарифа Србије има 97 глава у које се мора сврстати сва роба. Уз царински закон то је наша библија.

Чега још ту има?

Ту су, рецимо, све тарифе за примену слободне трговине према закљученим уговорима као што је Прелазни споразума о трговини са ЕУ, али и Цефта, потом Ефта (Швајцарска са Лихтенштајном, Норвешка и Исланд), споразум са Турском, Казахстаном... За сваки од њих и за сваку робу постоји одговарајућа царинска стопа. Прошле године смо редефинисали односе у слободној трговини са Русијом и Белорусијом. Све је то морало да прође кроз царинску тарифу са свим детаљима, појединостима, динамиком примене.

Каква су искуства на терену?

Европу, разумљиво, највише интересује примена Прелазног споразума са њом. За сада добијамо само похвале, јер смо урадили велики посао.

Колико траје царински поступак, у минутима?

То је веома тешко израчунати и рећи неки просек. Све иде брзо и лако ако су сви пратећи документи у реду. Али, када нису – све је другачије. У сваком послу па и нашем постоји неки степен ризика и ми га процењујемо. Камион фирме с којом никада нисмо имали проблем, рецимо, проћи ће за свега неколико минута, али ако постоји сумња да се нешто крије, онда то уме и да потраје. Чак и ако пустимо неку робу у земљу, да је не би задржавали на граници, то никако не значи да је царинска процедура сасвим окончана. То је и разлог због кога сви царинску документацију морају да чувају најмање пет година и да је у поступку накнадне контроле ставе на увид царини када год то затреба.

Да ли је тиме смањена наша пословична папирологија?

Јесте што се саме царине тиче, али недовољно када је у питању претежан део наше привреде. Царина је свима омогућила електронско подношење декларација, али недовољан број фирми то користи. У Србији има двадесетак великих фирми које уз „чисте папире” до своје робе могу да дођу и за пола сата и да је царине једном недељно. У питању је поједностављење царинских поступака за које Управа царина овлашћује компаније. Нудимо свима софтверска решења за електронско попуњавање царинских исправа у току 24 сата, чиме би се много уштедело на времену, па и новцу, али за сада немамо одговарајући повратан одговор привреде.

Колико коштају услуге царине?

Ако пођемо од тога да царина оптерећује робу, а ми плате примамо из буџета, све наше услуге, поготово разне врсте такса, однедавно су потпуно бесплатне. Више нема бројних такса на царинске декларације, на разна обавештења, уверења о кретању робе... Остало је само неколико такса на одлуке, решења и жалбе. Постоје и неке накнаде за царинске услуге – да рецимо, цариник изађе на лице места после радног времена и да нешто оцарини. И ништа више.

----------------------------------------------

Извоз опреме није забрањен

Упитани да ли се на нашој граници могао спречити извоз половне опреме из погона „Карбамид” из панчевачке „Азотаре” у Русију, у Управи царине кажу да је за њих у том конкретном послу све било чисто. „У 2007. и 2008. нису постојала ограничења и забране које су у извозу прописане за ову врсту робе”. Такође, каже се у писаном саопштењу, да није било прописане извозне царине за ту врсту робе, а она је отпремљена, јер је имала царинску декларацију попуњену потребним подацима за извозни поступак. По правилу, када роба не подлеже неким ограничењима, дозволе, сагласности или уверења нису потребни. Царини је била довољна фактура, отпремница, спецификација, односно товарни лист или неки други транспортни документ, рачун за превоз робе и полиса осигурања. И крај.