Јединствени бирачки списак још треба сређивати

Јединствени бирачки списак биће сређен за двадесет-тридесет година, односно онда када се буде „средила” државна администрација, помало резигнирано је коментарисао Ђорђе Вуковић, из Цесида, замерке на рачун нове евиденције бирача која је имала „ватрено крштење” на изборима 6. маја. Јер, како је истакао, иако су бирачки спискови у Србији за ове изборе били „за две класе бољи него икада, они су далеко од добрих ако хоћемо да буду идеални”.

Ресорни министар Милан Марковић, поносан на историјски посао израде Јединственог бирачког списка (ЈБС), који је у Србији урађен први пут од увођења вишестраначја. Он је гарантовао да ће избори бити регуларни и да је нови ЈБС урађен у складу са највећим безбедносним стандардима. Ипак, многи не деле његово мишљење.

„Бирачки списак је један од најмодернијих у Европи”, говорио је Марковић док се, на пример, муфтија Муамер Зукорлић жалио да је неко из списка избрисао његове присталице. Пре избора је реаговала и Демократска странка Србије јер се у евиденцији неочекивано „појавило” око 260.000 Албанца са Косова. На дан избора медији су извештавали да су се неки бирачи враћали са биралишта необављеног посла јер нису били у бирачком списку и да је таквих, можда, највише било на КиМ.

А онда се, после гласања, из дела опозиције чула оптужба да је власт дописала пола милиона „непостојећих и мртвих” и заокружила њихове гласове.

Вуковић чија је организација помагала у изради ЈБС, нема много разумевања за ове критике поготово што су из редова опозиције раније стизале похвале и оцене да је реч о храбром потезу Министарства за државну управу. Он не спори да нови начин евиденције бирача пати од дечјих болести, али, како објашњава, оне нису везане за систем него за природу информација које се прикупљају.

„У бирачком списку, рецимо, постоји особа која има 117 година и ми знамо да је она умрла. На шта би личила процедура промене и ажурирања бирачког списка уколико би службеник који у локалу ради тај посао, то урадио на основу сопственог мишљења. То се нигде у свету тако не ради. Ради се искључиво по документима. Или, рецимо, породица не пријави свог преминулог. Има и ситуација да се подаци негде загубе између здравствене установе која констатује смрт, МУП-а и локалне самоуправе… Матичне књиге се још сређују. Али све то нема много везе са бирачким списком. Је ли неко гласао уместо ових људи? Није. Не разумем у чему је проблем”, казао је Вуковић оцењујући да је све било тако како опозиција прича већ би био покренут поступак и неко би морао да одговара за злоупотребу.

За сређивање бирачких спискова у Србији било је крајње време, слаже се Марко Даниловић, члан Републичке изборне комисије и функционер ДСС-а. Ипак, додаје, можда га је прво требало испробати на неким локалним изборима.

Опозиција је режиму деведесетих година често спочитавала да манипулише бирачким списковима, али је истим тим странкама после 5. октобра требало више од десет година да се сами прихвате посла и покушају да среде бирачке спискове. Ипак, стално су говорили о потреби да се тај посао обави, иако, треба напоменути, ни у једном изборном циклусу од 2000. године није било већих примедаба на неажуриране бирачке спискове. Министар Марковић је на крају „загризао” у тај проблем и уз неколико пута померане рокове, почетком марта ове године представио ЈБС.

Очигледно не би било згорег да је период између „рођења” Јединственог бирачког списка и његове практичне примене био дужи. 

„Нема сумње да је било потребно да се Закон о ЈБС испроба, али је питање да ли је сада била права прилика за то. Избори су били на свим нивоима и то је изазвало тотални хаос. Показало се да велики број лица није уписан у бирачки списак и стекао се утисак да је овај списак неуреднији од старих. Ми смо, на пример, још када смо подносили наше изборне листе приметили да многих који су нас потписима подржали није било у бирачком списку. Дешавало се у неким случајевима да вас нема у бирачком списку када дођете да гласате, а кад проверите на интернету према ЈМБГ показује се да вас има. Зато је можда ипак требало оставити његову примену за неке следеће изборе”, сматра Даниловић.

Наводећи више примера на који начин је долазило до неких нелогичности са изводима из бирачког списка, Ђорђе Вуковић то сврстава у проблеме наших нарави, али и несређених прилика у држави. „Проблем је када уводиш систем у несистем”, закључио је он.

----------------------------------------------

Хрватска: бирача готово колико и становника

Забуну око јединственог бирачког списка изазвало је најпре објављивање информације да он садржи 7.026.500 имена. Проблем је био у томе што, према прелиминарним резултатима пописа становништва, у Србији живи 7.120.666 становника, па је испало да је тек око 100.000 млађих од 18 година. Сличан проблем постојао је и у Хрватској уочи тамошњих парламентарних избора – Министарство управе је објавило да право гласа у тој земљи има 4.092.323 бирача, а према Државном заводу за статистику Хрватска има 4.290.612 становника.

У Србији се ситуација променила када је РИК, пет дана уочи избора, одлучио да запечати 261.000 гласачких листића, првобитно намењених општинама на КиМ у којима избори нису одржани из безбедносних разлога, а дошло је и до неких исправљања у јединственом бирачком списку. Тада је утврђено да списак за изборе 6. маја садржи ипак „само” 6.770.013 бирача, што је приближно бројци са претходних избора, 11. маја 2008, када је укупан број бирача био 6.749.688.