Заједно, упркос даљини

Наш главни град биће 21. фебруара поново домаћин америчкој групи "Токсидомун" која ће одржати концерт у београдском СКЦ-у.

Бенд који је настао пре три деценије у Сан Франциску иза себе има 13 албума и на стотине одржаних концерата. Почели су од свирки на градском колеџу, а убрзо су их критичари прогласили једном од најзанимљивијих појава на америчкој музичкој сцени. Данас четири члана "Токсидомуна" живе у четири различите државе – од Америке и Мексика до Белгије и Грчке. Иако раздвојени хиљадама километара, сваке године се окупе у Бриселу да би кренули на турнеју која траје неколико месеци.

Састав су основали Блејн Рејнингер и Стив Браун. Када су почели да сарађују обојица су свирали по неколико инструмената, Рејнингер је био један од најталентованијих младих виолиниста у Америци, а Браун је иза себе већ имао наступе свирајући саксофон и клавир. Обојица у својим интервјуима данас често кажу да их је тада зближила жеља за експериментисањем у звуку.

Убрзо су им се придружили басиста Питер Принсипал и певач Винстон Тонг па су почели са клупским наступима. Пошто су у то време били популарни панк и њу вејв и "Токсидомун" је пратио тај тренд.

Први сингл "Pinheads on the Move " група објављује 1978. године, а онда следи период када су снимили неколико песама за које многи музички критичари тврде да су њихови најбољи радови у каријери. Песма "No Tears" настала у том периоду постала је хит који и данас изводе клупски бендови широм Америке.

Први албум под називом "Half mute" "Токсидомун" објављује 1980. године. Без обзира на релативан успех код публике и добре оцене критике, чланови групе одлучили су да се на неко време преселе у Европу. Као један од разлога за тај потез, који се касније испоставио као пун погодак, Блејн Рејнингер је тада навео могућност да на Старом континенту много боље разумеју њихову жељу за експериментисањем.

Ново седиште бенда постао је Ротердам, а краћи период провели су и у Бриселу. Радили су веома много, музички комбиновали, како често кажу, неспојиво – од џеза и класичне музике, преко електронике до традиционалних циганских песама са Балкана. Што је најважније, публика је у потпуности прихватила њихов стил. Постали су велико откровење на алтернативној сцени, а колико су их ценили други уметници говори и податак да су 1982. написали музику за балет Мориса Бежара "Дивине".

Неколико година касније групи се придружио и трубач Лик ван Лисхут, а у том периоду снимили су албум "Holly Wars" који је имао велики комерцијални успех. После тога певач Винсент Тонг је напустио групу, а његово место заузео је Иван Георгиев. Да ствари у бенду не функционишу најбоље показало се 1988. када су сви чланови решили да започну соло каријере.

Осим тога, почели су да живе у различитим земљама. Стив Браун се преселио у Мексико, Питер Принсипал се вратио у Америку, док је Блејн Рејнингер свој нови дом пронашао у Грчкој.

Заједнички рад, без обзира на раздаљину, опстао је још неколико година, а онда су 1992. престали да сарађују. Соло каријере чланова "Токсидомуна" биле су успешне, а поновно окупљање догодило се 1997, додуше без Блејна Рејнингера. Чини се да је бенд без једног од оснивача у том периоду лутао у звуку, али је Рејнингер пре три године донео одлуку да се поново придружи саставу.

Исте године бенд је снимио албум "Cabin ih the Sky" који је подсетио на њихове најбоље дане.