Аеробне вежбе

Понекад су људи "једноставно нервозни", али и сами не знају главни разлог тога. Не могу да схвате зашто су анксиозни, лако подложни иритацији, напети или тужни. На крају се може десити да су узрок наизглед мале, али константне количине стреса, а не неки велики стрес.

Када се некоме нешто, заиста, лоше деси, пријатељи и породица су обично ту да пруже подршку. Тада се има преко потребна одушка, постоји "вентил", околина пружа право да у таквим ситуацијама особа искаже своју несрећу или тугу. Али, свакодневни стрес – онај који често многе не забрињава – може да одигра "главну улогу". И то негативну.

Хронични стрес је најтеже правилно проценити, јер лекари понекад олако прелазе преко правог извора емоционалног стреса неке особе, или пак обраћају пажњу искључиво на листу главних стресова.

Оно што је стресно за некога може да буде уживање за друге људе. Препознавање онога што је стресно може бити од велике помоћи. Чак иако не може да се измени извор стреса, може да се измени начин на који се осећа због стресних ситуација.

Скривени и непрепознати, свакодневни "сукоби" могу да доведу да правих физичких болести, укључујући главобоље, болове у леђима, чир на желуцу, проблеме са срцем. Промене на зидовима крвних судова као одговор на стрес могу да доведу до повећања крвног притиска. Чак и депресија, предменструални синдром, анорексија и булимија су на неки начин повезани са стресом.

Један од најбољих начина за смањење стреса јесу вежбе. Када би се лабораторијски пацови нагло суочили са стресним ситуацијама, број откуцаја срца у минуту се повећава, а долази и до прилагођавања крвног притиска. Истраживачи су утврдили да се ниво стреса смањује када се пацови ставе на точак који се окреће, односно када се "баве" физичком активношћу; смањује се број откуцаја срца у минуту и притисак пада. Аеробне вежбе помажу људима са повишеним крвним притиском. Иако је узрок стреса често ментални, постоје и физички проблеми који се могу решити физичком активношћу.

Упознајте мишићна влакна: Сви се рађамо са две врсте влакана. Количина једне односно друге врсте влакана је генетички одређена. Вежбањем можете повећати величину једне врсте влакана у односу на другу: 1. Споро контрактилна влакна: Више влакана ове врсте омогућава боље аеробне квалитете тј. појединац је способнији за вежбе издржљивости, нпр. за дуга непрекидна трчања. 2. Брза контрактилна влакна: Више влакана ове врсте омогућава боље извођење активности код којих је потребна експлозивна снага, нпр. спортска гимнастика.

Повећајте мишићну издржљивост физичким вежбама. У здравом телу здрав је и дух.