Постати сила у науци

Кина је прошле године, према налазима Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), уложила у научнотехнолошка истраживања фантастичних 136 милијарди долара и тако се, по стварању материјалне подлоге за повезивање индустријске производње са науком и модерном технологијом, први пут нашла непосредно иза Сједињених Држава и Европске уније, претекавши некадашње појединачне конкуренте као што су Јапан и Немачка.

Британски труст мозгова "Демос" – у недавно објављеној студији "Атлас идеја: мапа за нову географију науке" – утврдио је да је "Кина на путу да постане научна суперсила захваљујући улагањима у истраживања и враћању кинеских научника из иностранства". То се, по оцени британских футуролога, догађа у време кад је "гравитациони центар иновација (у науци и технологији) почео да се сели са запада на исток".

Готово истовремено, на једној конференцији УН посвећеној трговини и развоју, установљено је да је Кина постала најпривлачнија земља за истраживачке центре страних компанија, јер је створила повољне услове за њихов рад. Само у току 2005. године стране мултинационалне корпорације отвориле су у Кини око 700 таквих центара, што је, нимало случајно, коинцидирало са приливом страних инвестиција од 7,7 милијарди долара.

Први по извозу компјутера

"Развој на научној основи" јесте кинеска политичка опсесија. Како ни праве производње ни развоја нема без научних изума, председник Ху Ђинтао позвао је нацију да се до 2020. године преобрази у "нацију иноватора". Стара цивилизација, која је изумела компас, штампарство, свилу, барут и много шта друго, с разлогом даје себи право да у закаснелој индустријској револуцији не буде само "светска радионица", која плави тржишта јефтином робом, израђеном по туђим лиценцама, него много више од тога – фактор у еволуцији науке и технологије.

Још пре петнаест година кинеска привреда била је на страни позната превасходно по једноставним текстилним производима, скромној обући и практичним предметима од пластике. Она сада све упадљивије наступа са софистицираним производима из области информатике и комуникација. Након једне деценије брзог успона у електроници, Кина је, крајем 2005, претекла Америку као први снабдевач светског тржишта производима информативне и комуникационе технологије, укључујући лаптоп компјутере, мобилне телефоне и дигиталне камере.

Од 1996. до 2005. вредност америчке трговине овом врстом производа порасла је за 50 одсто – са 230 милијарди на 375 милијарди долара. У истом периоду вредност кинеске трговине истим производима скочила је са 35 милијарди на 329 милијарди долара – скоро десет пута.

Али, сви ови и слични производи углавном су дела јевтине, умешне и спретне радне снаге. (Ономе ко је једном видео кинеску везиљу над ђерђефом јасно је да је видео идеалне прсте за чипове.) Ту има много кинеског умећа, али не и много кинеске памети. Кинези су се сада суочили са потребом да ознаку "кинески производ" преобрате у ознаку "кинески изум".

Електроника, електроника

Улажући велика средства у истраживања и развој, они желе да ускоро почну да се истичу не само по квалитетним, а јефтиним, односно конкурентним, индустријским производима, него и по својим научнотехнолошким изумима и проналасцима. С једне стране, они настоје да што боље усмере младе стручњаке, а, са друге, да поштују правила сложене игре у савременој трговини у којој су моћни и развијени строго заштитили права интелектуалне својине, техничке проналаске и патенте.

Пут Кине до положаја велесиле у науци и технологији неће бити ни кратак ни једноставан, без обзира на велика улагања у истраживања и на армије инжењера и техничара. То се најбоље уочава на примеру патената. У току 2005. године у САД је регистровано 75.000 међународно признатих патената, у Јапану 30.000, у Немачкој 9.000, а у Кини само 402 – што је 0,5 одсто америчких изума. Уз то, у Америци и Јапану се само пет одсто производње заснива на страној технологији, а у Кини 50 одсто.

Иако су велика и расту по стопи од 20 одсто годишње, средства за истраживања још нису постојано везана за раст бруто националног продукта, што је предуслов да се развој не усмерава кампањски. Средства би требало да износе најмање 1,5 проценат бруто националног дохотка и да поступно расту до 2,5 процента да би Кина, до 2050, постала моћни светски центар за научна и техничка истраживања.

Да се снаге не би расипале, већ је одређено које ће гране имати приоритет. То су електроника (хардвер, софтвер, полупроводници, информатика), космичка технологија, авионска индустрија, петрохемија, фармацеутска индустрија и енергетика.