Берзе изолују еврозону

Европска дужничка криза постаје прескупа за светско финансијско тржиште. Од почетка предизборне кампање у Грчкој прошлог месеца до објаве следећих избора 17. јуна, спекулације о изласку те земље из еврозоне обрисале су 4.000 милијарди долара са глобалног тржишта деоница, пренела је агенција Блумберг. Истовремено, евро је јуче вредео само 1,26 америчких долара, а слични курс имао је последњи пут у лето 2010. године, када је ЕУ муком осмишљавала први финансијски пакет помоћи Атини.

Неизвесни исход јунских избора у Грчкој, али и силовито понирање јавних финансија Шпаније и тамошњег банкарског сектора, главни су окидачи убрзаног повлачења међународних финансијера из Европе.

Мрчане слутње берзи: да је европска дужничка криза још далеко од разрешења, потврдио је јуче и немачки министар финансија Волфганг Шојбле.

„Превирања на финансијским тржиштима због европске дужничке кризе могла би да потрају следеће две године”, проценио је јуче Шојбле.

Водећи европски банкари већ знају ко ће најпре платити данак урушеним финансијским односима унутар монетарне уније ЕУ.

„Еврокриза ће надаље имати осетне негативне последице на земље централне и источне Европе као и низ држава северне Африке. Економије Хрватске, Словеније и Мађарске доживеће контракцију, земље Балтика осетно умањени привредни раст, а Египат, Тунис и Јордан суочиће се са падом директних страних инвестиција”, упозорио је јуче Томас Мироу, председник Европске банке за обнову и развој.

И док се европски лидери, који су званице на Самиту Г-8, упињу да саставе заједничку платформу (буџетска дисциплина плус подстицај привредном расту) за скуп у Кемп Дејвиду, берзе увиђају да је, након Грчке, Европа сада пред тешким бременом шпанске кризе.

Шпанске банке су у марту биле оптерећене дубиозним кредитима у вредности од 147,9 милијарди евра. Толико сумњиво наплативих кредита нису имале од 1994. године, примећују на берзама. Само прошле седмице, шпанске штедише повукле су из банака преко милијарду евра улога. Неповерење да Мадрид може брзо да оснажи банке и стане као гарант енормним кредитним захтевима очигледно деле и тамошње штедише и међународна финансијска тржишта.

Америчка кредитна агенција „Мудиз” оштро је оборила рејтинг 16 водећих шпанских банака, међу њима и највећу европску банку Сантандер. На ту вест акције шпанских банака изгубиле су у четвртак 28,8 одсто вредности, да би јуче скочиле 22 одсто! Финансијска тржишта такве спекулативне скокове не сматрају нормалним стањем, па је због растуће неизвесности даље судбине шпанских финансија њено задуживање на тржишту дугорочних обвезница рекордно поскупело.

Берзе сада мучи да ли ће Шпанија бити принуђена да затражи финансијску помоћ Европе. Разговор Мадрид–Брисел на ту тему личи на већ виђено у „случају Грчка”.

Званични Берлин изразио је јуче уверење да је Шпанија у стању сама да се избори са текућим финансијским недаћама.

Влада Маријана Рахоја не седи скрштених руку. Званични Мадрид ангажовао је америчку инвестициону банку Голдман Сакс да хитно провери књиговодство свих шпанских банака.