Вашингтонска црна овца

Од нашег специјалног извештача

Берлин – Најзначајнија функција 57. Берлинског фестивала, председничка, поверена је славном америчком сценаристи и редитељу Полу Шредеру, чији ће најновији филм "Шетач", са Вудијем Харлесоном, Кристин Скот Томас и Лорин Бекол у главним улогама, сутра увече бити премијерно приказан у главном програму, ван конкуренције. Шредер, кога публика широм света између осталог познаје као сценаристу филмова "Таксиста", "Разјарени бик", "Последње Христово искушење" и као редитеља филмова "Мишима", "Амерички жиголо", "Аутофокус", пре 20 година такође је био у, како каже, последњем хладноратовском берлинском жирију када су се водиле жучне филмске и политичке дискусије. Осим у гледању и већању о филмовима, време проводи и на састанцима о продукцији новог филма чије ће снимање почети већ у априлу. Нестрпљив је, каже, и да чује реакције берлинске публике на "Шетача" око којег се већ подигла медијска прашина...

Многи већ сугеришу да је Ваш "Шетач" наставак "Америчког жигола". Претпостављам да се са тим не слажете?

– Нисам толико упоран у демантијима оваквих теза јер прича "Шетача" има призвук наставка. Оно што може да подсећа на "Америчког жигола" је главни јунак филма, његов лик и карактер чијом се прогресијом заправо бавим већ деценијама и то у многим претходним филмовима. Када је био млад тај лик је био насилан, бесан, несигуран у то ко је и шта је, попут лика у "Таксисти". Када је одрастао, постао је сумњичав, нервозан, нарцисоидан попут јунака у "Америчком жиголу" или "Light Sleeper-у". Сада је он педесетогодишњак, такозвани друштвени шетач у Вашингтону, много зна, много види, добио је на мудрости иако је породична црна овца.

Зато што је хомосексуалац, а живи у Вашингтону?

– Он битише у вашингтонском друштву у којем је сексуална хипокризија готово опуномоћена. Увек су ме занимали ликови који су одабрали да живе у контрадикцијама. Лик Картера Пејџа трећег, момка из угледне породице која се политиком и озбиљним пословима бави генерацијама, занимљив је због његовог необичног посла – званичног пратиоца вашингтонских дама из високог политичког друштва на оперске представе и културне догађаје који не занимају њихове презапослене мужеве. Он је хомосексуалац, има свог сталног партнера, своје женско друштво за картање и серију проблема које мора да реши борбом, што није његов терен.

Ваш је терен усмеравање погледа на конзервативни Вашингтон?

– Више је ово поглед на Вашингтон из собе за шминкање, мање из собе у коју се после ручка повлаче мушкарци да попуше цигару. Дакле, може се рећи да је филм против веома конзервативне америчке администрације.

Необично је што сте за главног глумца одабрали Вудија Харлесона?

– Нисам имао на уму Вудија Харлесона, њега ми је предложио његов агент. За лик Картера био ми је потребан неко ко је веома духовит и комичан јер то је роба која се најбоље продаје на свету. Није ми била потребна људина или какав интелектуалац, јер је ово филм о духовитом човеку, склоном шали на сопствени рачун. Био сам помало скептичан по питању Вудија, али на проби је показао необичну способност градације да сам остао разоружан.

Већ деценијама истрајавате као независни филмски стваралац. Да ли је и то разлог што сте финансијску конструкцију овог филма затварали чак шест година?

– "Шетача" није желео ни један велики амерички студио и ја сам се шест година нашетао док су се створили услови да га снимим. Копродуценте сам пронашао у Европи, у Британији.

Управо сте најавили да сте за нови филм "Адамово ускрснуће" средства пронашли у Немачкој и Израелу. Филм је о холокаусту?

– Јесте и снимање ће почети у априлу у Румунији, Немачкој и Израелу. Биће то филм о азилу за преживеле холокауста у пустињи Негев, према роману Јорама Канијука. У филму ће играти канска победница Хана Ласло ("Слободна зона"), Евгенија Дудина, берлински победник Мориц Билбтрој ("Елементарне честице"), али и Џеф Голдблум и Виљем Дефо.

Да ли ћете у Берлину бити непристрастан и праведан судија?

– Најправеднији могући! Ја сам искусни берлински "судија", био сам у жирију 1987. године када је фестивал још био у Источној Немачкој и сећам се веома добро жучних и гласних свађа чланова источно-западног поларизованог жирија. То је било фантастично, али такве ствари више не постоје.

Да ли ћете изаћи на крај са проблемом једног од кинеских филмова?

– Проблем филма "Изгубљени у Пекингу" младе Ли Ју са кинеском цензорском комисијом већ је решен, добијена је дозвола за приказивање. Не очекујем никакве драме, већ добре филмове и добро и корисно проведено време.