Крај нашем даљем задуживању

Крајњи је тренутак да се озбиљно преиспита структура прихода и расхода у буџету, јер којагод влада да се формира, ми немамо простора за даље задуживање – упозорава професор Бранко Урошевић из Канцеларије главног економисте Народне банке Србије у разговору за „Политику”. Предизборна обећања, без јасног плана како их испунити, нису добра, јер стварају потпуно нереална очекивања.

– Ако би повећање субвенција подразумевало додатно задуживање, постоји сасвим реална опасност да дођемо у ситуацију да велики део буџета иде на камате за кредите. После тога, више неће бити ни субвенција нити било чега сличног, него ћемо доћи у ситуацију у којој ћемо све више личити на Грчку – каже Урошевић.

Ове године, према процени Фискалног савета, Србији ће само за отплату камата и главница бити потребно око пет милијарди евра, што је око 14 одсто бруто домаћег производа, односно свега онога што привреда створи за годину дана. Да ли је то сигнал за узбуну, питали смо нашег саговорника.

– Сигнал за узбуну је то што је, и поред тога што је ММФ имао веома конструктиван однос према нама, прекинут аранжман из предострожности. Очигледно, ствар је озбиљна. А преговори нису прекинути због монетарне политике, него због потрошње која је непримерена приходима – истиче Урошевић.

Субвенције, уколико се уопште дају, морају бити усмерене искључиво ка оним гранама које ће донети девизни приход или смањити расход. Проблем је, међутим, како то урадити а да се не направи неравнотежа на тржишту, објашњава наш саговорник.

– Неке од наших великих компанија кризу су провеле трагајући за начинима како да дођу до субвенција. А притисак на НБС односио се на веома просту ствар – узети су велики кредити и када је дошло до пада привредних активности и притисака на курс, валутни ризик је преточен у кредитни. Механизми који су НБС на располагању у том смислу врло су ограничени – објашњава Урошевић.

Прво, спасавање предузећа која због превеликог задуживања дођу у проблем није једна од законских функција централне банке, додаје он.

– Наравно да никоме од нас, па ни НБС, није свеједно ако велико предузеће пропадне. Али шта ће се десити ако, на пример, фиксирамо курс на одређеном нивоу? Што је већа разлика између тог и тржиштем диктираног курса, то ће бити и већа тражња за девизама. Појавиће се мењачи на улицама и дупли курсеви, а то смо већ видели. На крају НБС, кад потроши расположиве девизне резерве, а потрошила би их релативно брзо, више неће моћи да брани динар на фиксираном нивоу. А слабљење националне валуте биће много више и снажније због тог психолошког ефекта него што би то иначе било. Са друге стране, са политиком циљања инфлације коју НБС, сагласно свом мандату, спроводи, ако се сви, а посебно држава, понашају одговорно, НБС може ситуацију да држи релативно стабилном – сматра Урошевић. Доказ за то јесте и низак ниво инфлације коју тренутно имамо на међугодишњем нивоу.

Зато не мисли да постоји никакав ваљан разлог за промену монетарне политике. До тог закључка дошао је и током бројних научноистраживачких семинара које су у централној банци, на иницијативу Канцеларије главног економисте, одржани у претходном периоду. – Водећи светски макроекономисти са којима смо дискутовали нису нам саветовали да суштински мењамо монетарну политику – каже Урошевић. – Напротив, мислим да су импресионирани начином на који се овде ради – додаје он. – Такође, често мењање курса монетарне политике било би погубно по привреду. Транспарентност и предвидивост веома су важни и тиме се у НБС руководимо.

– Разумевање економских законитости и израда и квалитетно тумачење комплексних економских модела од великог је значаја за рад НБС, као и за економску политику. Ми не можемо без икаквих модификација да користимо постојеће светске моделе и да их не прилагођавамо нашој земљи. Јер, постоје неке специфичности наше економије које скоро уопште нису проучаване у светској економској литератури. Да бисмо подстакли боље разумевање ових и других важних питања везаних за нашу економију, од ове године установили смо награду за најбољи научни рад „Др Драгослав Аврамовић”.

Ипак, постоји једна награда коју додељује НБС и која је за Урошевића доказ да је стање у српској економској науци веома лоше.

– Направили смо референтну листу престижних међународних часописа и за било који објављени научни рад на тој листи додељујемо новчану стимулацију – објашњава.

– Нажалост, прошле године свега четири рада добила су то признање. То је, ето, одраз стања у домаћој економској науци. Надам се да ће се временом ситуација поправити – закључује.

-----------------------------------------------------------------------------

Шта је посао главног економисте

Канцеларија главног економисте задужена је за развој и координацију истраживачких активности у оквиру НБС са циљем да НБС у наредном периоду постане препознатљив центар изврсности у области економских истраживања. Због тога су, према објашњењу Бранка Урошевића, покренути и истраживачки семинари на које као предавачи долазе врхунски светски економисти који представљају своје истраживачке радове.

– То је једино место у региону где је радове оваквог квалитета могуће чути, а елити светске економске науке већ је постала част да дођу у НБС – каже Урошевић.