Ћаскање о кризама

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Осам лидера најразвијенијих индустријских земаља, чланови клуба познатог под именом Г-8, ноћ између петка и суботе провело је – у шуми. У дрвеним кабинама Кемп Дејвида, традиционалног одмаралишта америчких председника у планинском подручју западног Мериленда, 100 километара од Вашингтона.

Смештај је био нешто мање удобан од оног на који су навикли, а новинарима није откривено по ком су принципу председницима и премијерима додељиване дрвене кабине, као резиденције. Пошто су различитих величина, сасвим сигурно је да је протокол био на мукама.

Иако место где се често стварала историја (отворено је 1942.), у Кемп Дејвиду до овог пута никад није боравило више од два страна званичника. Разговори су зато вођени у трпезарији главне зграде, у којој је и Обамин кабинет кад тамо борави, што иначе чини ређе од својих претходника (досад је био укупно 17 пута).

У таквој „интимној” атмосфери разговарало се, или боље рећи ћаскало о кризама, јер ће се одлуке о њима донети другде. О оној главној, финансијској, већ идуће недеље у Европи, где се састају лидери еврозоне, а данас у Чикагу почиње много већи и конкретнији самит НАТО и његових партнера.

Обама је лично дочекао сваког госта, међу којима су и три придошлице:тек изабрани француски председник Франсоа Оланд и премијери Италије и Јапана Марио Монти и Јошихико Нода.

Највећу пажњу привукао је сусрет Обаме са Оландом у петак увече. Два председника су на неки начин дала тон скупу, поруком да је циљ самита да се подједнако промовишу фискална консолидација и „јака агенда економског раста”.„Председник Оланд и ја смо се сагласили да је то питање од изузетне важности не само за народе Европе, него и за светску економију”, изјавио је Обама новинарима после састанка.

Атмосферу у Кемп Дејвиду можда најбоље илуструје детаљ са дочека канцеларке Ангеле Меркел, једине даме у овом друштву џентлмена, који преноси Ројтерс. Кад ју је Обама упитао како је, она је одговорила – слегањем рамена. „Па, знам да имате неколико брига у вашој глави”, са разумевањем је узвратио домаћин.

Европске фискалне муке, а пре свега криза у Грчкој која је на критичној тачки, јер је на дневном реду њен опстанак у евро зони, били су главни фокус разговора. Ако је судити по ставу Оланда, консензус је да би Грчка морала да остане чланица монетарне уније, мада се засад не види како ће се то обезбедити.

Лидери су тим поводом разговарали о „специфичним концептима и идејама”, при чему је Обама био само у улози (веома) заинтересованог посматрача, пошто продубљивање кризе у ЕУ може да буде одлучујуће за судбину његовог другог мандата. Евентуални нови круг рецесије, који би се неизбежно осетио и у Америци, био би ветар у леђа његовом републиканском ривалу Миту Ромнију.

Од других тема, лидери Г-8 су разматрали заједничку политику према Ирану, уочи наставка преговора о његовој нуклеарној политици. С тим у вези помињана је и ситуација на тржишту нафте, чије се цене смирују, што се већ види на овдашњим бензинским пумпама.

Како је саопштено, постигнута је и „широка сагласност” о неопходности да се „планира политичка транзиција у Сирији”. Ово једини није директно подржао руски премијер Медведев (који је овде уместо првобитно позваног Путина, који је недолазак оправдао важним пословима у Москви), али, како је наглашено, није се томе ни успротивио.