Све боје Ноћи музеја

Чак и током вечери када се играло велико финале Лиге шампиона и Новак Ђоковић борио за финале Рима било је живо у „Ноћи музеја”.

Ако утисак не вара, међу публиком која је похрлила да у Београду обиђе више од 67 локација с преко 100 програма било је ипак више припадница лепшег пола. Разумљиво, рекли би загрижени љубитељи фудбала. И широм Србије, тачније у 65 места, посећивале су се културне институције. Почев од Новог Сада, преко Ужица, Крагујевца, Шапца, Суботице, Ниша, Инђије до Врања, Бора и Зрењанина. Први пут ове године програм се одржавао и у Апатину, Горњем Милановцу, Лепенском Виру.

У главном граду почело је фанфарама с Војног музеја на Калемегдану тачно у 18 сати а завршило се у раним јутарњим часовима ко зна где... Само су најамбициознији обишли све.

Испред Народне библиотеке – бројни носталгичари. Привукле су их, кажу, две ствари: поставка која је посетиоце вратила у тридесете године прошлог века и чак три концерта. Уместо у уобичајеној тишини, међу књигама, посетиоци су уживали у квинтету „Infinity”, хору „Лучинушка” а потом и чајанци „Timeline” и звуке старих плоча и песама које су слушале баке многих од нас. Једна дама с Вождовца евоцирала је с нама, накратко, успомене:

– Тог лепог времена између два рата у Београду прво сам се подсетила гледајући филм „Монтевидео, бог те видео”. Решила сам онда да вечерашњи обилазак почнем управо овде, у Народној библиотеци. Тачно знам куда ћу даље, пошто овде покренем емоције...

Мало пре поноћи испред овог здања које је недавно и реновирано, весело је било уз звуке квинтета лимених дувача „Brass Sense”.

Контроверзна „Свечана слика” Миће Поповића била је посластица за све ликовне сладокусце. Она је била једини експонат у Националној галерији. Кроз „изложбу само једне слике” екипу „Политике” специјално је провела др Милица Живадиновић, која је на Универзитету у Паризу докторирала на тему „Мића Поповић, Приказ уметника кроз аутопортрет и епохе кроз уметников опус”.

– Важност ове слике Миће Поповића огледа се и на интернационалном плану. Иако слику нико није видео, осим неколицине Мићиних најближих пријатеља који су у строгој тајности обишли изложбу која је у Културном центру Београда 1974. године била забрањена за публику, она је изазвала пажњу међународне медијске јавности. Холандске новине су писале, на пример, о томе зашто „Београд не воли краљицу Јулијану”.

Етнографски музеј (фото Танјуг)

Етнографски музеј, традиционално, пун. Тема – сујеверје. И ко је хтео и ко није хтео, да би ушао у зграду морао је испод мердевина. Публика разних годишта забављала се присуствујући разбијању огледала, гатању које предвиђа будућност или читајући поруке сличне овима: „Ако ти изађе плик на језику, неко те оговара” или „Ако те сврби леви длан, добићеш новац”. На спрату је чекао косовски вез.

Овога пута премијерно Ноћ је била посебно осмишљена и за најмлађе. Јер, Музеј науке и технике отворио је врата Дечјег музеја. Било је ту пегли и шпорета, лутки и меда, малих комада намештаја, аутомобила, коњића за љуљање… Један малишан, одговарајући на питање шта планира да види током ове ноћи, рекао нам је: „Све!” Његови другари, иначе гости из иностранства, додају: „Следећа станица је Музеј Николе Тесле”.

А тамо, наравно, ред. Као и увек. Иако своје благо ова институција није показала први пут, део интиме славног научника и изложени предмети из његове собе у Њујорку, где је провео последњу деценију живота, били су довољно интригантни.

Многи су искористили још једну могућност – да се опробају у улози водитеља „Дневника”. Ко је хтео то је учинио у студију РТС-а док су се, за оне традиционалније, макета манастира Рашке школе правиле у Галерији фресака.

И у осталим градовима било је разноврсно. Нови Сад представио је, између осталог, почетке најпопуларнијег музичког жанра – рокенрола. Посебан куриозитет била је изложба „Уметност маргиналија” у галерији „Подрум”, где су први пут били приказани цртежи-портрети које су урадили политичари с простора бивше Југославије – Слободан Милошевић, Драгољуб Мићуновић, Милан Кучан и многи други.

У циљу развијања еколошке свести Ниш је најмлађу популацију упознао са еколошким проблемима и начинима да се они превазиђу, док су се Ужичани упознавали с развојем железнице у овом крају, од доласка првог воза 1912. године па до Првог светског рата. У понуди су били и лапидаријум античких споменика и спомен-комплекс Кадињача. Поставка „Историја настанка војне индустрије у Србији” у Крагујевачком музеју „Стара тополивница” пратила је развој крагујевачке војне фабрике, од њеног оснивања 1853, а посебан догађај била је изложба радова првог српског и крагујевачког фотографа Анастаса Јовановића.

На крају мора се признати – најаве организатора да ће ноћ која је за нама бити најинтерактивнија до сада биле су потпуно тачне.

М. Димитријевић

Одлична посета „Ноћи музеја“

Агенције јављају о одличној посети овогодишње „Ноћи музеја“: само у Београду и Новом Саду забележено је 320 000 посетилаца, док је највеће интересовање било за посету Белом двору, саопштила је уметничко-продукцијска група „Ноћи музеја”.

Ноћ музеја је у исто време одржана у 40 земаља Европе, 65 места у Србији, 67 локација у Београду и 50 у Новом Саду.

За осам сати трајања, Београд је забележио 220.000 посета а највеће интересовање изазвала је ноћна шетња у Белом двору, повратак у тридесете у Народној библиотеци Србије, азијски ратници и борбе кендо мајстора у Војном музеју и премијерно приказана соба из хотела „Њујоркер” у Музеју Николе Тесле.

Тајну локацију, Кућу Алексе Крсмановића у којој је проглашена краљевина СХС, обишло је 500 највернијих фанова Ноћи музеја.

У деветој Ноћи музеја, Крагујевац је са 22 локације у граду забележио рекордни број посета, чак 15.000.

Тврђава у Нишу била је место акције, а посебни допринос дале су галерије које су активно учествовале у овогодишњој манифестацији. Ниш је био будан дубоко иза поноћи, а 32 места у граду и 25.000 посета доказ је добре атмосферу у овом граду.

Народни музеј био је место сусрета у Шапцу, док је изложба о 150 година од рођења Јанка Веселиновића у Шабачкој библиотеци била део породичних тура. Организоване школске посете допринеле су бројци од 27.000 улазака у деветој Ноћи музеја која је у Шапцу била организована на девет места у граду.

У Суботици највеће интересовање било је за програм у Градском музеју који је забележио 6.000 посета док су Ириг и Горњи Милановац први пут представили своје програме знатижељним посетиоцима девете Ноћи музеја. Танјуг