Век Велике ложе Србије

Ових дана, 10. маја, навршило се 100 година откако је формирана, у слободнозидарском смислу први пут самостална, Велика ложа (ВЛ) Србије.

,,Политика“ сазнаје да је тим поводом ВЛ старих и посвећених слободних зидара Србије свечано обележила овај јубилеј. Ова ложа је стварни масонски следбеник ВЛ ,,Југославија“, која је 1990. наставила рад истоимене ложе, самоуспаване у августу 1940. године.

Када је ВЛ ,,Југославија“ основана 9. јуна 1919. у новоствореној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, у њу је свој масонски идентитет, чланство и деловање унела управо ВЛ Србије чија је стогодишњица обележена ових дана.

Корени овдашњег слободног зидарства сежу и у дубљу прошлост, зато што је прва масонска ложа у Србији, под именом ,,Али Коч“, радила у Београду већ средином 19. века, док су многи Срби припадали масонским ложама од средине 18. века.

Интересантно је то да је први старешина прве ложе у Србији, ,,Али Коч“, која је имала 204 члана, био Мехмед Саид Исмаил, који је међу Београђанима уживао велики углед. Секретар ложе био је Тома Вучић Перишић, а међу њеним члановима били су и Аврам Петронијевић и Франтишек Зах.

Један аустријски полицијски извештај из оног времена наводи да је ложа окупљала ,,Турке, Србе и Јереје“, односно ,,авантуристе свих народа континента који се налазе у Београду“. Пошто је овај извештај настао у јулу 1851. године, јасно је зашто је његов аутор, др Левис, иначе и сам масон, а везан интересима Пеште и Беча, ставио нагласак на ,,авантуристе свих народа“.

Касније ће у Србији бити основане масонске ложе ,,Светлост Балкана“ (1876), затим ,,Српска задруга“ (1881), док је ложа ,,Слога, Рад и Постојанство“ почела с радом на прагу 1883. године.

Ложа ,,Побратим“ је основана средином фебруара 1891. а ложа ,,Немања“ у Нишу 1892. године. Уследило је и оснивање ложа ,,Уједињење“ 1909. и ложе ,,Шумадија“ 1910. године.

Пошто у масонском смислу то нису биле самосталне ложе, коначно је 10. маја 1912. основана, као прва заиста самостална, слободнозидарска ВЛ Србије, усмерена на то да њени чланови, личним и колективним прегнућем стреме ка истини и доброти, ка успостављању хармоничне заједнице у којој су распознате не само дужности појединца, него и друштвени и национални интереси, као и путеви за њихову одбрану и остварење.

Управо на стогодишњицу оснивања ВЛ Србије и тим поводом, наш најугледнији познавалац масонерије и личност које је дала кључни допринос у обнављању слободнозидарског рада у Србији и Југославији 1990. године, Зоран Д. Ненезић, члан ВЛ Србије, објавио је нову књигу под насловом ,,Српско слободно зидарство 1764–1914“.

Узбудљива, слојевита, откривалачка и богато илустрована, нова књига изашла из Ненезићеве радионице уверљиво сведочи не само о улози српских слободних зидара у модерној историји Србије, него и о силним искушењима с којима су се и Србија и њени слободни зидари суочавали у протеклих више од 200 година, ,,у вековној борби за еманципацију сопственог, српског народа, за његово друштвено, социјално, грађанско и хуманистичко ослобођење и просвећивање, што и јесу принципи слободног зидарства“.

Ова искушења била су каракактеристична и за протеклих сто година деловања слободних зидара у Србији.