Држава – партнер спорта

Од некадашње забаве и рекреације спорт је постао уносан посао. За развој врхунских спортиста није више довољан само таленат, већ и финансијска потпора. Многе компаније су нашле свој интерес у овој области, а ни државне власти не седе скрштених руку. О овој теми разговарали смо са професором Божидаром Михајловићем.

Колико је за Србију важно да има Министарство спорта?

– Питање институционализације спортских активности у смислу организовања посебног Министарства за спорт, управо, данас добија на актуелности. Наиме, ако једна земља с малим бројем становника у односу на спортске велесиле жели да има врхунске резултате, онда и држава треба да се заинтересује. Чини се да се и на том простору виде велики помаци, јер прихватање државе да, поред спонзора, брине о аутомобилисти Милошу Павловићу представља успех. Такав однос треба поставити као партнерски, јер се стичу и значајне економске предности, скоро у свим сегментима привређивања.

Шта је држава до сада урадила?

– Надлежни државни органи су на седници Скупштине Србије усвојили разне олакшице. Укинуто је неколико пореза на промет и капитални добитак. Да би се створио правно-економски амбијент који би мотивисао наше људе да инвестирају, потребно је обезбедити сигурност за инвеститоре и одговарајуће привилегије. Под тим се подразумева да се омогући бесплатно грађевинско земљиште и комуналије у зонама градње, да се ослободе царина на увоз опреме и технологије, да добију концесију за изградњу инфраструктуре и других капиталних објеката или за експлоатацију природних богатстава која се не користе, затим ослобођење пореза на добит првих пет година рада, а потом и на улог у производњу и опрему.

Српска дијаспора је доста велика. Можемо ли на њу да се ослонимо?

– Наши људи у дијаспори располажу високим средствима у иностраним банкама. Један наш познати бизнисмен сугерише следећу рачуницу. У иностранству живи близу четири милиона наших људи. Ако би се десет одсто определило на инвестирање у поједине области спортске или привредне инфраструктуре, онда би то била величина од 400.000 људи. Уз претпоставку да би два одсто, или око 80.000, уложило по 200.000 евра, три одсто по 100.000 и пет одсто по 50.000, онда бисмо добили цифру од 38 милијарди евра. Ако би се улог поделио на пет година, годишње би у земљу могло да дође по 7,6 милијарди евра.

Колико кошта стварање врхунских спортиста?

– Према рачуницама стручњака, стварање врхунских асова у нашим условима у екипним спортовима креће се од 750.000 до 800.000 евра по спортисти. То су износи до момента уласка у сениорску екипу. Цена је приближна код свих колективних спортова. Када су у питању индивидуални спортови, инвестиције су различите. Рачунице се крећу од 700.000 до милион евра. То је до изласка на "стазу". За разлику од колективних, припреме индивидуалних спортиста су специфичне како по врсти спорта, тако и са стручном екипом. Важно је напоменути да су припреме наших кошаркаша који су 2002. у Индијанаполису освојили златну медаљу коштале близу 500.000 евра. То је далеко скромније од других репрезентација.

Није све у новцу, већ има нешто и у образовању?

– Стварање светских шампиона подразумева и одговарајућу интелектуалну способност, као и праћење достигнућа. За кошарку, рукомет, ватерполо, бициклизам, пливање, кајак, фудбал и слично најмања квалификација која омогућује бављење спортом треба да буде завршена средња школа. Посебно запажамо да у структури спортиста има велики број високошколованих родитеља, што представља позитивну појаву, у смислу основног стицања културе, морала, образовања и понашања.

Да ли наш школски систем може да подржи развој спортиста?

– Најављена реформа образовања, од основних школа до универзитета, требало би да пружи свима који желе да се усавршавају задовољство у учењу и изградњи сопственог интелекта. Ту видимо простор за стварање специфичних школа које би биле у функцији развоја врхунских спортиста. Штавише, требало би форсирати специфичности појединих спортских грана, где би се касније стварали и менаџери и бизнисмени из спортске делатности. Данас постоје иницијативе да се таква врста школовања подигне на ниво високог образовања. Мегатренд универзитет већ има формирану Високу школу за кошарку, али је то недовољно. Постоји могућност да се и државни универзитет укључи у такву иницијативу – закључио је професор доктор Божидар Михајловић, уверен да ће нова спортска доктрина веома брзо наћи и практичну примену у свим сегментима спортског система.

--------------------------------------------------------------------------

Одбојкаши за пример

У ком спорту се највише напредовало на маркетиншком плану?