Како зауставити биолошки сат

Жене у четвртој деценији живота које се још нису оствариле као мајке и очајнички желе да зауставе биолошки сат, било због посвећености каријери, било због чињенице да "господина правог" још нема ни на видику, са радозналошћу и надом прате усавршавање једне научне методе којом би могле да "купе време". Замрзавање јајних ћелија још представља експерименталну технологију за коју се ове жене потајно распитују, одмеравајући предности и ризике иако их ни наука још није са сигурношћу утврдила.
Мада је реч о поступку који се не рекламира много као један од начина за продужетак плодности, више од сто клиника у Британији, Аустралији и САД дискретно га нуди заинтересованим дамама.

Отварају се, међутим, бројна питања, а на првом месту да ли је технологија која последњих година бележи огромне напретке спремна за ширу примену и да ли је друштво спремно за неизбежне последице.

Док траје расправа међу лекарима, социолозима и феминисткињама, здраве жене које су за ово чуле и имају на располагању око 12.000 долара спремне су да ставе потомство на лед. Американка Кристи Џонс отворила је пре три године у сарадњи са неколико клиника у САД прву банку јајних ћелија и досад је око 200 жена уплатило ову врсту осигурања за будућност.

Док један број научника сматра да би такву могућност требало пружити искључиво женама са оправданим здравственим разлозима, на пример онима којима предстоји зрачење или хемотерапија, други верују да је замрзавање јајних ћелија шанса за припаднице "Бриџит Џонс генерације". Против су и они стручњаци који верују да ова метода неће бити од велике користи за жене, јер ће тако стећи лажну сигурност, па се неће истински трудити да се остваре као мајке у годинама које је природа одредила као најбоље. Поред тога, сигурно је да ће постојати емотивна везаност за залеђену ћелију и велико разочарење ако се из било ког разлога она не употреби за оно за шта је намењена. Поједини научници страхују да би се на овај начин људска репродукција још више удаљила од природног ритма. Они сматрају да би боље било прихватити физиолошка ограничења женске плодности, а социјалним мерама помоћи женама да упоредо стварају и породицу и каријеру.

Упркос општепознатој чињеници да плодност жене нагло опада после 35. године, још увек нема чврстих научних доказа да су шансе за успешну оплодњу јајне ћелије замрзнуте у 25. години веће него за оплодњу свежег јајашца у четрдесетој, кажу амерички научници. Према резултатима најновијег истраживања које објављује часопис "Њу сајентист", жена која се у 32. години подвргла овом захвату има 40 одсто шансе да касније роди дете.

Прве бебе рођене оплодњом претходно замрзнутог јајашцета дошле су на свет крајем осамдесетих година прошлог века у Аустралији, али је ова технологија годинама била на маргинама, пре свега због страха да ниске температуре могу да оштете хромозоме и изазову деформитете плода. Међутим, усавршавањем такозване витрификације, при којој не стигну да се формирају кристали леда, стопа преживљавања ћелије је порасла на 80 одсто, а стопа успеха оплодње се приближила оној за свежа јајашца.

С обзиром на то да је, према неким проценама, свега 60 беба у целом свету рођено из јајних ћелија замрзнутих поменутом витрификацијом, а тек неколико стотина из замрзнутих јајашаца уопште, тешко је говорити о потенцијалним ризицима. Паралелна истраживања на животињама нису довољно поуздана због различите структуре саме јајне ћелије.

Сигурност није, међутим, главни разлог због чега се замрзавање јајних ћелија не промовише у већој мери. "Могућност да здраве жене контролишу сопствену репродукцију и даље плаши многе. Слично је било и када је почела да се користи пилула за контрацепцију", објашњава Џилијен Локвуд са клинике у Алдриџу у Великој Британији.

На бројне етичке дилеме указао је недавни случај из Канаде, где је једна мајка решила да замрзне своју јајну ћелију како би њена сада седмогодишња кћерка, којој прети стерилитет, касније могла да је употреби.