Ахтисари пристрастан од почетка

– Ахтисаријев план није тако двосмислен као што се чини. Иако се не појављују речи "независност" и "суверенитет", он јасно предлаже независну државу Косово", тврди Марсело Коен, професор међународног права на Институту за међународне студије у Женеви. "Разлози за овакав мој закључак су следећи:

1) У њему се нигде не помиње да је Косово део Србије, али се експлицитно наводи да Косово "неће тражити уједињење са другом државом или делом било које државе".

2) Он Косову даје право да закључује међународне споразуме и да буде чланица међународних организација без икаквих ограничења. То је сасвим различито од ограничених права која имају ентитети мањи од државе. На пример, неке федерализоване државе, попут Хонгконга или Гренланда, могу да буду чланице ограничене врсте међународних организација и да закључују међународне споразуме у неким конкретним и специфичним областима. Ако погледамо Ахтисаријев план, права која се признају Косову су широка, јер подразумевају било коју међународну организацију, укључујући УН, и било коју врсту уговора. Очигледно је да ће права Косова у овом погледу бити шира од оних које има Република Српска (Босна и Херцеговина)".

  • Какав је карактер независности КиМ који је предвиђен предлогом Мартија Ахтисарија? 

– Устав који ће усвојити искључиво "Косовари" нема никакав други виши правни оквир, то јест није устав сродан онима који постоје за аутономне државе у оквиру федералних режима. Он ће бити директно повезан са међународним правом, као што је случај са независним државама. И ту постоји велика разлика у односу на Републику Српску (Босну и Херцеговину).

План предвиђа поделу међународног дуга као у случају сукцесије држава, када нова држава настане као последица поделе или распада друге државе.

Чињеница да је ова независност ограничена неким важним условима наметнутим новом ентитету не умањује том ентитету карактер независности. Немачка и Аустрија до 1990, Кипар, Босна и Херцеговина и многе друге државе очигледни су примери држава којима је у неким стварима ограничено суверено доношење одлука.

• Како оцењујете улогу Мартија Ахтисарија као специјалног изасланика?

– Од почетка је било очигледно да је г. Ахтисари пристрастан према једној страни, а то је она која се залаже за независност Косова. Мислим да није коректно с његове стране што упорно тврди да косовски Албанци имају позитиван став, а Србија негативан. Јасно је било да ће г. Ахтисари фаворизовањем једне стране од ње добити подршку, а да ће га она друга одбацити. Не постоји "негативан" став српске владе (неважно ко је у кабинету, не вршим унутрашњу политичку анализу) јер ова влада просто брани очување дела своје територије унутар државе. Ниједну државу не можемо да кривимо за то. Нико неће критиковати канадску владу због тежњи да Квебек задржи унутар Канаде, па ни кипарску владу што није прихватила план који би благословио етничку поделу острва.

Ја сам просто запањен изјавама г. Ахтисарија да је независност једино реално решење јер то жели 90 одсто становништва територије. Ако би се применио овај Ахтисаријев резон, онда би требало признати постојање "Турске Републике Северни Кипар" и многих других самопрокламованих "држава" широм света.

• Ахтисари верује да је готово немогуће преговорима доћи до решења и да би зато требало да Савет безбедности донесе одлуку

– Сасвим је јасно да Савет безбедности не може сам да донесе одлуку о независности Косова. Он то не може да "маскира" ни организовањем референдума. Косово није под старатељством, него под управом УН. Ова територија је јасно призната као део Србије. Не постоји резолуција УН која дефинише становништво Косова као народ који има право на самоопредељење. Ни Поглавље VII нити било која друга одредба Повеље УН не даје овлашћење Савету безбедности да једну државу лиши дела њене територије. Ситуација с Косовом је сасвим другачија од процеса деколонизације. Подразумевало се да су територије колонија имале посебан правни статус у односу на територије држава које су њима управљале. Јасно је да то није случај с Косовом, које представља део територије Републике Србије.