Супруга Милева била је идеалан Ајнштајнов сарадник

Ужице – Милева Марић Ајнштајн је била прва особа која је препознала и подржала генија у Алберту Ајнштајну. Она није потписана ни на једном његовом научном раду, али сада је сасвим јасно да је дуги низ година била идеалан Ајнштајнов сарадник, саговорник и слушалац, чиме је допринела развоју његове мисли, идеја и настанку физичких теорија.

Ово је цитат са једног од низа паноа постављених на јуче отвореној изложби у Архиву у Ужицу „Алберт и Милева Ајнштајн у простор-времену“. Реч је о познатој поставци Друштва физичара Србије, ауторке проф. др Мирјане Поповић Божић.

И док се та улога Српкиње Милеве у успесима супруга нобеловца последњих година све више открива, још има неких ТВ емисија у свету, а и код нас у којима се и даље, под утицајем стереотипа појединих научних кругова, велича само Ајнштајново име и дело. Уместо истицања заједничког рада двоје научника, с телевизија које многи гледају у једној од таквих сторија недавно су се чули хвалоспеви о Албертовој генијалности, док Милеву представљају углавном у неповољном светлу, у контексту брачних проблема окончаних разводом, као жену која научнику „кува и пегла“.

Да ипак није тако, сведочи ова поставка Друштва физичара Србије у ужичком архиву. Из ње се може сазнати да је живот младог Ајнштајна и те како повезан са животом Милеве Марић – његове колегинице са студија, супруге, сараднице, мајке њихово троје деце. Милева је, као што се зна, заједно са Албертом студирала политехнику, она свестрано прати почетком 20. века Албертова три покушаја да докторира, а кад су се 1903. венчали, станови у којима су у Берну живели постали су кабинети за заједничка теоријска истраживања из физике, где су настајали многобројни научни радови. Помиње се, потом, Албертова научно чудотворна 1905. година, са епохалним радовима, међу којима је и онај из кабинета у новом њиховом стану у Берну са славном једначином Е=mc². И касније, без обзира на обавезе око деце, Милева је сарађивала у научним истраживањима, каква су на конструкцији инструмената за мерење малих електричних напона од 1907. до 1910. године.

Али, уследило је пресељење у Берлин, почетком Првог светског рата, и међусобна неслагања супружника, када је Алберт Милеви поставио листу услова за заједнички живот, драстичних и нељудских. Милева се убрзо затим с децом вратила у Цирих, а званичан развод је био у фебруару 1919. године. Према бракоразводном уговору, Ајнштајн се обавезао да уколико добије Нобелову награду целокупан новац додели Милеви, што је 1922. и урадио. Од тог новца она је купила три куће у Цириху, где је, у једној петоспратници, живела најпре са синовима, а касније сама. Алберт их је повремено посећивао до свог одласка у САД 1933. године.

Више о Милевиној улози у науци сазнало се из 54 писма размењена између ње и Алберта, кореспонденцији објављеној крајем прошлог века која је изненадила историчаре и научнике. Ту је Милева изашла из Албертове сенке, јер се открило да су интензивно сарађивали у научним истраживањима.