Звезде – од ударника до фудбалера

Радник, рудар или ударник. Први послератни уредници београдске илустроване штампе нису имали много избора – на њиховим насловним странама по правили су завршавали хероји нове социјалистичке државе. Само десет година касније механичаре за машинама заменили су фудбалери, манекенке и филмске звезде, да би се касније на насловницама смењивала и обнажена женска тела.

Изложба „Погледај насловницу! Насловне стране београдске илустроване штампе 1945–1980” прати ове промене. Ауторка мр Андријана Ристић жели да овом поставком, која ће бити отворена 7. јуна у Музеју примењене уметности у Београду, покаже дух времена владавине Јосипа Броза Тита.

Кустоскиња музеја је анализирала фотографије које су се појављивале на насловним страницама тадашњих најтиражнијих и најутицајнијих часописа: „Илустроване Политике”, „Дуге”, Нина, „Жене данас”, „Практичне жене”, „Базара”, „Чика”, „Темпа” и „Спорта и света”.

– На њиховим првим странама од краја рата па до 1952. објављивани су политичари, призори свечаности, масовних окупљања и отварања фабрика. Штампа је имала мобилизаторску улогу, она је била афирмација новог поретка – објашњава Андријана Ристић.

Онда је државни апарат 1953. одлучио да више не финансира штампу због чега се она комерцијализовала. Популарна култура славила је текстилну индустрију, еротику, музику...

– Први су од егалитаризма одскочили фудбалери који су почели да зарађују више од осталих и тиме доспевали на насловне стране. За разлику од поратних година када су „звезде” били радници, сада су праве звезде постајали спортисти, глумци и глумице, и на крају певачи.

Била је то популарна култура тог времена, каже наша саговорница. Она додаје да се на фотографијама из различитих периода види и како се мењао југословенски однос према празницима.

– У прво време су Први мај обележавале фотографије радника и ударника, све што је било узор осталим грађанима. Штампа је касније тај дан обележавала сликама младих људи који проводе време у природи, што је све више личило на празновање на Западу.

Неговао се и култ Тита, који се све чешће појављивао у друштву младих, требало га је повезати са генерацијама рођеним после рата – примећује ауторка изложбе.

Такође, после Устава из 1974. који је водио као самосталности република и покрајина, штампа је често фотографијама младих Словенаца и Хрвата на радној акцији у Београду наглашавала повезивање са централном влашћу.

– Били су то неки лепи, млади људи који раде на озелењивању Београда. Били су модерни и да испод фотографије није писало да је реч о радној акцији, никада не бисте погодили да су то акционаши.

За Андријану Ристић су, међутим, најважније две вредности које се примећују на насловним странама тог периода:

– То су отвореност ка различитим културним утицајима, испрва и источним и западним, а онда само западним, као и космополитизам. Београд је био светски град.

----------------------------------------------

А шта је било раније?

Осим периода 1945–1980, изложба ће се на кратко дотаћи и предратног времена и то часописом „Жена данас”, који је покренут 1936. године и који је излазио и после 1945.

– Београдска илустрована штампа је у периоду између два рата пратила часописе у европским центрима. Женски магазини су ишли у корак са временом. Илустрације и фотографије биле су подједнако заступљене на насловним странама, а све је већи допринос давала фоторепортерска служба – објашњава Андријана Ристић.

Она још додаје да се часописи међуратног периода могу посматрати у ширем европском контексту успона масовне културе.

– То је и основна разлика у односу на период који ће уследити непосредно после рата, а који ће створити нову, социјалистичку културу, теоретски и практично блиско везану за Совјетски Савез.