Zvezde – od udarnika do fudbalera

Radnik, rudar ili udarnik. Prvi posleratni urednici beogradske ilustrovane štampe nisu imali mnogo izbora – na njihovim naslovnim stranama po pravili su završavali heroji nove socijalističke države. Samo deset godina kasnije mehaničare za mašinama zamenili su fudbaleri, manekenke i filmske zvezde, da bi se kasnije na naslovnicama smenjivala i obnažena ženska tela.

Izložba „Pogledaj naslovnicu! Naslovne strane beogradske ilustrovane štampe 1945–1980” prati ove promene. Autorka mr Andrijana Ristić želi da ovom postavkom, koja će biti otvorena 7. juna u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, pokaže duh vremena vladavine Josipa Broza Tita.

Kustoskinja muzeja je analizirala fotografije koje su se pojavljivale na naslovnim stranicama tadašnjih najtiražnijih i najuticajnijih časopisa: „Ilustrovane Politike”, „Duge”, Nina, „Žene danas”, „Praktične žene”, „Bazara”, „Čika”, „Tempa” i „Sporta i sveta”.

– Na njihovim prvim stranama od kraja rata pa do 1952. objavljivani su političari, prizori svečanosti, masovnih okupljanja i otvaranja fabrika. Štampa je imala mobilizatorsku ulogu, ona je bila afirmacija novog poretka – objašnjava Andrijana Ristić.

Onda je državni aparat 1953. odlučio da više ne finansira štampu zbog čega se ona komercijalizovala. Popularna kultura slavila je tekstilnu industriju, erotiku, muziku...

– Prvi su od egalitarizma odskočili fudbaleri koji su počeli da zarađuju više od ostalih i time dospevali na naslovne strane. Za razliku od poratnih godina kada su „zvezde” bili radnici, sada su prave zvezde postajali sportisti, glumci i glumice, i na kraju pevači.

Bila je to popularna kultura tog vremena, kaže naša sagovornica. Ona dodaje da se na fotografijama iz različitih perioda vidi i kako se menjao jugoslovenski odnos prema praznicima.

– U prvo vreme su Prvi maj obeležavale fotografije radnika i udarnika, sve što je bilo uzor ostalim građanima. Štampa je kasnije taj dan obeležavala slikama mladih ljudi koji provode vreme u prirodi, što je sve više ličilo na praznovanje na Zapadu.

Negovao se i kult Tita, koji se sve češće pojavljivao u društvu mladih, trebalo ga je povezati sa generacijama rođenim posle rata – primećuje autorka izložbe.

Takođe, posle Ustava iz 1974. koji je vodio kao samostalnosti republika i pokrajina, štampa je često fotografijama mladih Slovenaca i Hrvata na radnoj akciji u Beogradu naglašavala povezivanje sa centralnom vlašću.

– Bili su to neki lepi, mladi ljudi koji rade na ozelenjivanju Beograda. Bili su moderni i da ispod fotografije nije pisalo da je reč o radnoj akciji, nikada ne biste pogodili da su to akcionaši.

Za Andrijanu Ristić su, međutim, najvažnije dve vrednosti koje se primećuju na naslovnim stranama tog perioda:

– To su otvorenost ka različitim kulturnim uticajima, isprva i istočnim i zapadnim, a onda samo zapadnim, kao i kosmopolitizam. Beograd je bio svetski grad.

----------------------------------------------

A šta je bilo ranije?

Osim perioda 1945–1980, izložba će se na kratko dotaći i predratnog vremena i to časopisom „Žena danas”, koji je pokrenut 1936. godine i koji je izlazio i posle 1945.

– Beogradska ilustrovana štampa je u periodu između dva rata pratila časopise u evropskim centrima. Ženski magazini su išli u korak sa vremenom. Ilustracije i fotografije bile su podjednako zastupljene na naslovnim stranama, a sve je veći doprinos davala fotoreporterska služba – objašnjava Andrijana Ristić.

Ona još dodaje da se časopisi međuratnog perioda mogu posmatrati u širem evropskom kontekstu uspona masovne kulture.

– To je i osnovna razlika u odnosu na period koji će uslediti neposredno posle rata, a koji će stvoriti novu, socijalističku kulturu, teoretski i praktično blisko vezanu za Sovjetski Savez.