У кризи треба улагати у књигу

Од нашег специјалног извештача

Солун – Грчка и Солун заслужују дар Србије, а то су њени најрепрезентативнији писци, и с радошћу уручујем тај дар грчким читаоцима, рекао је српски министар културе Предраг Марковић и тиме је прексиноћ отворен 9. Међународни сајам књиге у Солуну на којем је Србија ове године почасни гост.

Поред њега говорио је и Јанис Бутерис, градоначелник Солуна, митрополит ове регије и званичници Сајма књига. Готово сви су говорили о настојањима да Солун и у времену кризе, сачува ову смотру, којој је у финансирању програма досад здушно помагала ЕУ. Градоначелник је обећао подршку смотри која је ове године, због кризе, укинула улазнице, а у помоћ су прискочили Центар за књигу Грчке, бројни спонзори, а митрополит је истакао неопходност очувања књиге у ери интернета.

Слично интониран био је говор министра Марковића, који је рекаода у времену кризе треба највише улагати у књигу, „јер криза ће проћи, и питаћемо се шта смо сачували, а шта урушили у том периоду”. Парафразирајући Андрића, Марковић је истакао да су књиге мостови који повезују не само људе, него и обале, на које људи прелазе, узимајући одатле највредније у свом пртљагу.

Овдашњим издавачима нарочито седопао податак који је изнео министар, да је Андрић новчани део Нобелове награде поклонио школским библиотекама у БиХ.

„Тај Андрићев гест требало би да буде главни наслов у свим новинама, зато је Марковић мој херој”, казала јеЕва Караитиди, власница грчке најстарије и најугледније куће „Естија” из Атине, (својеврснагрчка „Српскакњижевназадруга”). Јер, у Грчкој се,управо, води велика акција да се помогнешколским библиотекама угроженим кризом, нарочито острвским, па је апеловано на излагаче да књиге које преостану са сајамских штандова упуте школама. „Неоубичајено је овде да један министар говори с толико хумора и толико ослоњен на литературу”, објашњава и поносно показује петнаестак књига српских аутора које је досад објавила, почев од давне „Предео сликан чајем” Милорада Павића, и још четири његова наслова, драма Душана Ковачевића, неколико романа Видосава Стевановића... Жали што нису објавили Киша и Андрића (предухитрили су их други издавачи). Додаје да је српска књижевност веома различита од других у региону с локалним ослонцем и са одликама врхунске европске књижевности у исти мах.

Књижевна делегација Србије, коју чине писци који су већ преводимауспоставили контакт са грчком публиком,јуче је имала прве наступе. Најпре је, у оквиру Балканског фестивала поезије, песникиња Тања Крагујевић говорила надахнуто о узлетима српске поезије, од Светог Саве, до модерниста попут Црњанског, Настасијевића, Христића... све до Попе, Новице Тадића и најновије генерације. Поподне, Крагујевићева је читала и своју поезију коју је на грчком објавио овде најзначајнији сајт „Лирик линк” .

Од ДушанаКовачевића и његове преводитељке Гаге Росић сазнајемо да је „Свети Георгије убива аждаху” први комад српског писца икад изведен на грчкој сцени. Било је то средином деведесетих, а од тада су „Професионалац”, „Балкански шпијун” и други комади заживели на сценама Атине, Солуна, Ламије и других градова. У Солун је управо стигао познати атински глумац и продуцент који жели да с аутором утаначи постављање на сцену тек објављеног комада „Генерална проба самоубиства”.

Поред Ковачевићеве драме јуче су представљени и романи „Руски прозор” Драгана Великића, и „Троугао, квадрат”, Горана Милашиновића. „За мене обе књиге говоре о сазревању јунака српске ’изгубљене генерације’ која је морала да се дочека без падобрана, онда када је пала”, рекла јеРосићева, која је током више од две деценије превела на грчки готово све најважније српске ауторе.

О институционалном статусу ове преводитељке, можда најсликовитије сведочи духовита опаска Светислава Басаре (промоција „Уклете земље” у преводу Росићеве је вечерас): „Скокнуо до Солуна само да бих Гаги Росић нацепао дрва, а онда се враћам”...

Весна Рогановић

-----------------------------------------------------------

Кустурица: Ја сам лекар опште праксе

Великунавалу посетилаца неколикосати уочи отварања у четвртак изазвало је гостовање Емира Кустурице који је долетео из Кана на промоцију грчког издања аутобиографије „Смрт је непровјерена гласина” и потписивање књига. Разговор пред препуним гледалиштем отегао се сат дуже. Било је и питања о неспоразумима са делом западне критике после добијања „Златне палме” за „Андерграунд”, („морални парадокс је да је један од тих напада, у „Монду”, писао Финкелкрот, човек који филм није ни видео, због чега ми се касније извињавао француски министар културе”), о неразумевањима и лажима ширеним о њему у Босни, о оптужбама Славоја Жижека (с њим се, рекао је Кустурица, за разлику од Шешеља, не би усудио сам да се „бије” – довољан би био његов унук, који још не препознаје снагу те филозофске традиције што сеже до Кардеља), демократији („Не верујем у њу, јер она не верује у мене”), има ли наде за капитализам ( „This is the end, my friend”, био је кратак), о Бреговићевом  југословенском идентитету ( „То је као кад се човек идентификује с небодером”), о Грчкој, али не и о БЈР Македонији (што је питање за стручњаке, а он је, рекао је, „лекар опште праксе”)...