Да ли ће Николић бити благонаклонији према Москви

Победа Томислава Николића на председничким изборима могла би да се одрази на односе Србије са Русијом, процењују аналитичари, али ће спољна политика умногоме зависити од тога каква ће влада бити формирана. Прва Николићева посета иностранству после избора, стицајем околности, управо је Москва где као гост присуствује конгресу Јединствене Русије са којом Српска напредна странка сарађује.

Амбасадор Русије у Србији Александар Конузин оценио је да су две земље ушле у нову етапу политичког циклуса и да су и једна и друга добиле новог председника у тренутку када су њихови односи достигли највиши историјски ниво. Руски амбасадор је истакао да су руске инвестиције у Србији достигле око 2,5 милијарди долара, а ове године Москва очекује да ће доћи и до реализације највећих економских пројеката у Србији у коју улажу руске компаније.

Наравно да су очекивања Русије сада већа, казао је Предраг Симић, професор Факултета политичких наука.

„Изјава Конузина одише задовољством због резултата председничких избора. Утолико пре што ће прво путовање Николића бити у Русију, додуше не у својству председника него као досадашњег председника СНС-а”, рекао је Симић за „Политику”и додао да су очекивања Брисела од изабраног председника и будуће владе велика што је током прекјучерашње посете Београду рекао и Мирослав Лајчак, специјални изасланик шефице европске дипломатије Кетрин Ештон. Симић је рекао да се не може говорити о томе да ли ће се курс српске спољне политике мењати док се не виде конкретни потези председника и владе када буде изабрана.

Ово мишљење дели и председник Центра за развој међународне сарадње Стевица Деђанаски који је, како преноси Танјуг, истакао да је још тешко говорити о српској спољној политици док се не формира влада, али и да се поставља питање да ли Русија жели већи утицај и ангажовање у региону. Он верује да односи са Русијом не могу бити лошији, али Николићевим избором они неће постати ни много бољи, јер ће и Николић гледати да „не наљути Брисел”. И шефица одељења за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Елена Гускова је мишљења да ће Николић наставити са политиком која ће бити слична досадашњој, будући да је већ у изборној ноћи саопштио да неће скренути са европског пута Србије.

Дугогодишњи дописник листа „Росискаја газета” из Вашингтона каже: „Мислим да је лажна дилема да Србија бира између Русије и ЕУ. Србија је географски у Европи и требало би да промовише с сопствену агенду интеграције у ЕУ, а за Русију је пожељно да у унији има јаког и утицајног члана, са којим има дубоке историјске и савремене односе”, рекао је Гасјук, а преноси Танјуг.

Аналитичари су сагласни да ће много више од политике односе две земље у будућности креирати економска ситуација. Симеон Побулић, из Форума за међународне односе, рекао је да ће наши односи са Русијом бити у функцији програма нове владе, у првом реду економског програма.

„Не верујем да би један Николић или ко год био председник ишао у неку вратоломију. Наш маневарски простор је веома мали, све је подређено економској оријентацији владе. Криза је заоштрена у Европи, ни Америка не стоји сјајно и мораћемо да тражимо нека решења која ће одговарати нашем економском бићу. Видели сте да нам стаје извоз у Италију и сад морамо тражити нека друга тржишта, нека друга решења. Ја не бих то искључиво повезао са променом на челу државе јер мора да се ради оно што је неопходно”, навео је Побулић за „Политику”.

Симић је сагласан са оценом да ће економија више од избора диктирати односе са Русијом. Више од избора у Србији, како је рекао, на те односе ће утицати да ли ће Русија почети да гради гасовод Јужни ток како је најављено. То ће, према његовом мишљењу, дефинитивно имати утицаја на позиционирање Србије.

Ј. Церовина

------------------------------------------------------------------------------

Руски кредит спасава Конузинову рачуницу

Да ли је тачно да је Русија инвестирала 2,5 милијарди долара у Србију, како то каже Александар Конузин, амбасадор ове земље? По подацима Привредне коморе Србије оне  износе 1,5 милијарди долара.

Конузин је вероватно рачунао и планирани кредит од  укупно милијарду долара, од кога је једино повучено 200 милиона долара за буџет.

Руси, који су власници НИС намеравају да уложе 1,3 милијарде евра закључно са 2013. годином, што је по садашњем курсу долара и евра око 1,6 милијарди долара.

Према подацима ПКС, и то закључно са инвестицијама до 2010. године Русија је осми инвеститор по вредности улагања.

Највеће инвестиције су куповина „Беопетрола” за 300 милиона долара, градња магистралног гасовода Ниш–Лесковац у вредности од 24 милиона долара, као и куповина и улагање у београдску туристичку агенцију „Путник”, што се мери с око 65 милиона долара.

Руси су купили и Фабрику бакарних цеви у Мајданпеку за око 35 милиона долара, фабрику пумпи „Јастребац” у коју је укупно уложено 3,2 милиона долара, фирму „Вапекс” из Чачка за осам милиона долара.

У Србију је дошла Московска банка с капиталом од 17 милиона долара, а Сбер банка је куповином аустријске групације Фолксбанке такође ушла на ово тржиште. „Согаз осигурање” је крајем 2011. године од НБС добило дозволу за рад, а план је да у наредних неколико година уложе осам милиона евра. Руске компаније куповале су и мањинске пакете акција наших фирми, као у случају „Гоше” у износу од два милиона долара.

Ј. Р.