Угрожено здравље Рома

Од сто Рома само један доживи шездесету годину, смртност ромске деце три пута је већа од просечне смртности у Србији, а уврежен стереотип да ромске породице имају много деце више не важи. Готово 44 одсто ромских насеља је нехигијенско, трећина је без водоводне мреже, без канализације две трећине насеља, док свако десето живи у објекту без електричне енергије. Зато се не треба чудити што једна трећина деце никад не пере зубе, врло ретко и руке, а половина одраслих купа се једном седмично. Велики проценат деце и одраслих не пије млеко, нити једе млечне производе, а месо је посебна реткост у јеловнику.

Ове податке о здравственој слици Рома изнео је јуче Осман Балић, члан Лиге за Декаду Рома из нишког ЈУРОМ центра, на скупу у Медија центру. Уз напомену да се у ову популацију вратила туберкулоза, а једино што их "приближава Европи јесу наркоманија и ХИВ", Балић је стање оценио као катастрофично и рекао да су "Роми доведени на руб биолошке егзистенције".

Друштвена небрига може се видети и у медијима, јер за последња четири месеца објављено је тек десет текстова, углавном вести и информација о здрављу Рома. У овој популацији још је велики број лица без личних докумената, посебно здравствених књижица, а то нарочито погађа избегле. Мирјана Милошевић, директорка Медија центра, приметила је "да се о Ромима углавном извештава када су у питању инциденти и то стереотипним квалификацијама и да новинари и уредници не сматрају да су ромска питања важна за наше медије".

У намери да промени такву праксу, Медија центар и Институт за отворено друштво из Њујорка одлучили су да распишу конкурс за најбоље истраживачко извештавање о здрављу Рома. То је начин, рекла је Милошевић, да се подстакне етичко аналитичко извештавање у медијима које треба да осветли проблеме с којима се припадници ромске заједнице суочавају при остваривању права на здравствену заштиту, а уједно и да се види како се остварују акциони планови које је Србија припремила у оквиру Декаде Рома. Конкурс је отворен од 1. марта до 1. септембра, а специјална награда за најбоље медијско извештавање износи пет хиљада евра за медијску кућу, односно две хиљаде евра за аутора.

Улазак два ромска посланика у нови сазив српског парламента, по оцени Балића, "један је од најзначајнијих тренутака у историји Рома у нашој земљи" од којих се не очекује конформизам, већ да утичу на поправак положаја Рома у друштву. На питање како коментарише препреке на које је нашла ромска породица из Лесковца покушавајући да усвоји српско дете, Балић је рекао да, уколико је истина оно што су усвојитељи рекли, "неко би морао да смени директора центра за социјални рад", јер су у питању повреде моралног кодекса.