Први Србин који је стигао у Америку

За почетак новије историје сеоба Срба сматра се ступање на америчко тло првог званично регистрованог код имиграционих власти српског досељеника Ђорђа Шагића, алијас Џорџ Фишер, који је бродом "Делавер" као слепи путник стигао до Филаделфије септембра 1815. године. Током шест деценија живота на Западу постао је врло угледни Американац који је живећи у Тексасу, Мексику и Калифорнији догурао до адвоката, судије и почасног грчког конзула.

Италијани се већ годинама упињу да открију ко је Вера Новаковић из Тревиза, удата за др Егидија ди Реинза, који су одлучили да постану други родитељи малишанима из Србије без очева и мајки. Њихова јединица Ванда добила је друштво - усвојили су још 37 деце.

Бранко Терзић из Милвокија, држава Висконсин, први је српски Американац који је доспео на врло висок положај у Влади САД. У два наврата председник Буш га је именовао за члана федералне регулаторне комисије за енергију с мандатом од по пет година.

Најбржи конобар на свету, четврти пут уписан у Гинисову књигу рекорда, јесте Славко Лукач из Осла, коме је потребно само три минута и 15 секунди да постави сто за десет особа за ручавање. Хотел "Гранд" у коме ради чувен је по свечаностима Нобелове награде, а наш човек је радио на пет последњих, где је међу десетак нобеловаца услуживао и Била Клинтона, Владимира Путина, принца Филипа...

На острву Свалдбар, на крајњем северу Норвешке, где нема дрвећа, а успевају само снег и лед, живе две српске породице. Истовремено, на Аљасци данас има 230 Срба, а постоји и Мисија светог Петра Коришког и Српски православни манастир Светог Германа Аљаског, коју води игуман Герасим. На полуострву се налази и скит Светог Нила са три монахиње и скит Светог арханђела Михајла с два монаха, што довољно показује докле су Срби стигли.

Непознати детаљи одабрани из обиља података и занимљивости сакупљаних више од четврт века у "Илустровану историју српске дијаспоре" Марка и Душана Лопушине, која се недавно појавила у издању београдске куће "Евро", на најбољи начин одговарају на дилеме и нејасноће присутне већ деценијама: ко су и где су наши људи расељени по свету. У осеки компетентне и поузданим подацима богате литературе из ове области, Лопушинова "Историја..." представља покушај да се о дијаспори и њеним карактеристикама говори без предрасуда и претеривања, а све с намером да се званичницима и јавности предочи колико је неодрживо олако занемаривање неспорних квалитета сународника у више од 100 земаља света.

- Јавност у српским земљама врло мало зна о историји српских сеоба, која траје већ осам векова. Ни наша наука, а посебно државне институције не знају колико има Срба расутих по свету, где и како они живе. А посебно се не зна какав допринос представници српског народа дају страним државама. Истовремено, причом о српском патриотизму у расејању желим да разбијем заблуду да су људи у нашој дијаспори пребогати и да не желе да помажу своје отаџбинске земље - вели Марко Лопушина.

- Данас у дијаспори живи око 2,5 милиона Срба у 90 земаља. Највише Срба има у САД и Канади, око милион, а потом у Немачкој, око 560.000. У САД имамо три добитника Пулицерове награде, пет "оскароваца" и 1.200 професора универзитета. У Аустралији најпознатији писац је Србин из Ћуприје, а у Швајцарској најбољи играч голфа је, такође, Србин. У светским размерама смо мала етничка група, јер Пољска и Грчка, на пример, имају већу дијаспору него матицу, али смо нашом способношћу успели да се уздигнемо у саме врхове - истиче аутор, упућујући нас на податке из књиге да су у САД и три сенатора, један гувернер и десет играча НБА лиге српског порекла и имена.

Шеф сале чувеног париског ресторана "Распућин" је Мирослав Марковић, чувени Слава, захваљујући коме су многи наши људи успели да без много новца привире и осете чари једног од култних места града светлости у коме пева наша уметница мецосопран Соња Гавриловић. Петар Раденковић, звани Краљ, чувени голман, најпознатији је Србин у Немачкој. И данас добија по 40 писама дневно са захтевом фудбалских фанатика да им пошаље аутограм. Душко Попов је и данас легенда Другог светског рата у Великој Британији. Један од највећих шпијуна прошлог века послужио је Јану Флемингу као модел за чувени лик Џејмса Бонда.

- Брину ме успешни Срби, који избегавају да помогну држави и цркви да подигну оних 80 одсто Срба у дијаспори, који нису активно укључени у српске послове. У Чикагу сам пронашао младог бизнисмена, који је купио технологију Пентагона за прављење српских сеоских путева у отаџбини, али се успротивио да о томе пишем. Кад сам га прошли пут поменуо, добио је, вели, 377 писама из Србије, у којима му непознати траже паре или нуде брак. Постидео сам се што се боји да помогне људима у отаџбини - закључује Лопушина.