Београд глув на позиве из Вучја

Жабљане код Вучја – Село необичног имена, кажу, име је добило по жабама. Можда их је некада било овде, али сада се сигурно не брчкају по сеоским барама. Још пре десетак година, словеначки бизнисмен Момчило Јоргаћевић, родом из овог села, очистио је канале, исушио мочваре, направио мало језеро и проширио плодне оранице. Минуле јесени отишао је корак даље. Проширио је језеро, уредио утрину на којој планира да подигне етно-село, окупио пољопривреднике и формирао Земљорадничку задругу „Скобаљић“, названу по војводи Николи Скобаљићу који је у овом крају оставио трага.

Прекјуче је из Жабљана за Словенију кренуо први камион са четири тоне младог црног лука, купуса, краставаца и око седамсто килограма љутих папричица. То је први извоз задругара који имају поверења у свог Мому и који су са њим ушли у задругу.

– Јуче је камион без икаквих проблема стигао у Словенију. То је први пробој у ЕУ. Извоз је реализован преко моје фирме у Љубљани „Портал“ по доброј цени. Прва фактура вредна је 6.500 евра. Лук ће се наћи на словеначким пијацама, склопићу уговор и са неколико великих продајних центара у којима имам добре пријатеље. Из Словеније ће наши производи ићи у друге земље ЕУ – Италију, Француску, Шпанију – каже за „Политику“ видно задовољан пословни човек.

Јоргаћевић се сећа датума када је пре 32 године отишао у Љубљану са жељом да успе. Било је то 12. маја 1980. године. Почео је да се бави угоститељством у малом изнајмљеном локалу, а потом се из године у годину ширио. Данас је власник престижног хотела „Портал“ у елитном делу словеначке престонице, четири ресторана, а с поносом истиче и „најлепшег винограда у Љубљани са петсто чокота“, запошљава седамдесетак људи.

Пољопривредни производи из овог краја и раније су стизали у његове угоститељске објекте у Словенији где се служе лесковачки специјалитети, али са распадом Југославије, тај пут је пресечен. Зато га овај извоз радује, утолико пре што су га реализовали задругари.

Каже да идеја о формирању земљорадничке задруге у Жабљану није нова и да се родила у Словенији. Прво, због тога што у лесковачком крају имамо одличне пољопривредне производе и, друго, због миграције младих према северу.

– Миграцију младих људи не можете да зауставите другачије, него да им помогнете. У Аустрији би сви отишли у Беч када им држава не би помагала да остану тамо где су рођени, да чувају стотинак крава, да имају шуму, да зарађују добро. У нашем крају нема индустрије, нема посла, али сви имамо земљу. Ова задруга је тако осмишљена да на малим површинама производимо скупу робу. Тренутно има десет чланова, а ја хоћу да се учлани цело село, да има сто чланова и сви да добијају по један проценат. Да свако добије компјутер и пројекат шта да производи и сви да живе добро од пољопривреде. Верујем да ће идеја успети. У ЕУ је ова година проглашена годином задругарства. Заменик председника за ту област у Унији је Петар Виск, био сам код њега и разговарао о томе да сви задругари добију на поклон пластенике од по петсто квадрата. Хоћу Словенцима да испоручим млади лук за Нову годину – каже наш саговорник, некадашњи републички рекордер у производњи силаже.

У родном селу је до пре неколико година имао осамдесет крава, али их је, незадовољан односом државе, распродао. Сада има седамдесетак оваца, а ускоро очекује и десетак коња који ће бити претходница будућем етно-селу које намерава да изгради. Још пре 25 година хтео је да откупи од државе утрину, али је одговор стигао тек прошле године када је запуштен посед понуђен на лицитацију. Мома је закупио петнаест хектара, озеленио, изградио језеро, црквицу, има седамсто самониклих храстова, све је покошено и представља украс села. Имаће игралиште, паркинг за аутобусе. Запело је око уговора у Министарству пољопривреде где, каже, већ годину дана чека на пријем, па да почне са градњом.

– У Београду немају времена за мене, а ја хоћу да уложим милион евра. Писали су и декан и професор Митковић са Грађевинског факултета у Нишу, како би се и студенти укључили у градњу етно-села, али нису добили одговор. Завршавам хотел са педесет лежајева, а у српским кућама-брвнарама у етно-селу биће места за још педесет људи. То би могло да буде готово до јесени, до „Лесковачке роштиљијаде“, све зависи од дозволе. Гости ће бити Словенци, а највећа посета очекује се викендом и у јесен, када ће моћи да купују пољопривредне производе – најављује Јоргаћевић.

Милан Момчиловић