„Деца Тахрира” у шоку

Дуел моћног исламисте и генерала бившег режима у другом кругу египатских председничких избора један је од најгорих могућих сценарија „историјског гласања”, који прети да обнови конфликте и поништи резултате револуције која је пре 15 месеци свргла Хоснија Мубарака.

Мохамед Мурси, кандидат Партије слободе и правде, политичког крила утицајне Муслиманске браће, и Ахмед Шафик, последњи Мубараков премијер и бивши командант ратног ваздухопловства, доказ су дубоких подела 82-милионске земље уздрмане турбулентном транзицијом.

Резултат је у потпуном шоку оставио продемократске активисте који су извели прошлогодишњу револуцију 25. јануара надајући се крају тродеценијског периода ауторитарне власти и отварању перспектива суштинских реформи, које би Египат дефинитивно удаљиле од деспотске прошлости. Ниједан од њихових кандидата није прошао.

Делимични изборни расплет прети да период пре, а посебно после другог круга 16. и 17. јуна поново актуелизује Трг Тахрир – симбол египатског „арапског пролећа” – и обнови крваве сукобе који променљивим интензитетом потресају постмубаракову државу.

Показује се да добра половина бирача спас од политичке и физичке несигурности и економског назадовања види у јачању добро организованог исламистичког блока који после првих слободних парламентарних избора већ контролише две трећине скупштине: Муслиманска браћа половину, a радикални исламисти из салафистичког покрета још 25 процената.

Уплашени продуженом нестабилношћу, на другој страни су Шафикове присталице, они који су склони да верују да само неко из армије може да гарантује безбедност времена које долази, ко има искуство у власти – без обзира на то што су то категорије које припадају човеку Мубаракове ере.

Таква, готово драматична поларизација, избацила је из политичке трке противнике слогана „ислам је решење” који страхују да би исламисти, контролишући и парламент и држећи место председника, имали апсолутан монопол моћи. Који стално спекулишу да постоји тајни договор Муслиманске браће и генерала и траже раскид са прошлошћу.

Изборни неуспех кандидата са центра и левице, бившег генералног секретара Арапске лиге Амр Мусе или левичара Хамдина Сабахија, озбиљно је уплашио секуларне и либералне муслимане као и хришћанске Копте који кажу да одређивање између Мурсија и Шафика не укида закључак да двојица председничких кандидата, сваки на свој начин, поништавају револуцију. Застрашени су кошмаром будућности: исламизација или повратак на старо.

На једној страни су страх од тоталитаризма и деспотије Муслиманске браће, на другој је страх од Мубараковог времена које из сенке подржавају владајући генерали из Врховног савета оружаних снага, органа који надгледа прелазни период и који је под растућим притисцима „деце Тахрира” обећао да ће се повући са власти 1. јула, одмах после избора новог председника.

Изненађујући пробој Шафика у други круг већ се тумачи као узнемиравајући сигнал да утицајна египатска армија, која ужива популарност доњих слојева становништва, чини све да сачува канале политичког утицаја и привилегије које је уживала још од времена револуције Гамала Абдела Насера 1952.

„Све што сада треба учинити је ослободити Мубарака из затвора и именовати га за потпредседника”, цинично закључује један египатски блогер. „Ово није друга република, ово је новорођени деформитет”, сматра други, док има и оних који резултат првог круга пореде са понижавајућим поразом који је Египат претрпео од Израела у јунском рату 1967.

Извесно је да ће три недеље до другог круга бити обележене жестоком кампањом. Мурси ће уз помоћ салафиста активирати све погоне најбоље организоване египатске странке, Муслиманске браће, инсистирајући на „обнови” која подразумева обрачун са корупцијом Мубараковог времена, поправљањем социјалне слике и увођењем вишег степена владавине исламског права.

Уз Шафика ће се, без обзира на претходне замерке, сврстати многи са секуларног центра и свакако Копти чији су гласови знатно допринели генераловом уласку у други круг.

За сада су најређи гласови оних који упозоравају на опасне поделе, позивају на јединство и апелују да се „кућа револуције доведе у ред”, као што то у „Ал Ахраму” пише угледни новинар Хани Шукрала. Што је такође узнемиравајући сигнал.

Бошко Јакшић