Ако судови ћуте – нико их не чује

Високи савет судства основао је радну групу за израду комуникационе стратегије, а портпароли судова размишљају да почну праксу „јутарњих кафа” са новинарима, сваког понедељка. Ово су вести из будућности, које „Политика” не дознаје из српског правосуђа већ од Марка Веста, америчког стручњака за комуникације који је овог месеца, у оквиру УСАИД-овог програма поделе власти, посетио неколико судова у Србији.

– Правосуђе мора бити потпуно отворено према медијима и јавности, јер само на тај начин може да задобије поверење грађана – каже за „Политику” Марк Вест. Овај стручњак из Сијетла, Вашингтон, који је до сада сарађивао са тридесетак судова у централној и источној Европи, каже да правосуђе у свакој земљи мора стално да ради на упознавању јавности са својим радом.

Посебну пажњу у Србији је посветио Високом савету судства (ВСС). Иако сада изгледа да је прилично затворен за јавност, представници ВСС-а су донели одлуку да оснује радну групу која ће сачинити конкретан план комуникације највишег судског тела са јавношћу.

– Српско правосуђе је већ три године у процесу реформе, знатно је смањен број судија, а није смањен број грађана који се обраћају судовима. Чланови ВСС-а имају бреме преиспитивања избора судија и у таквим околностима чак је и разумљиво што немају довољно времена за медије и јавност, али свака криза ствара прилику да се промени приступ са обе стране. И новинари и представници судова морају другачије сагледати међусобни однос и радити на његовом побољшању – каже Вест.

Он се уверио да судови у Србији имају портпароле и прес секретаре, да судијски помоћници такође раде на комуникацији са јавношћу. Тврди да су они врло отворени и да свакодневно раде на побољшању односа са јавношћу. Информативни пултови и ознаке у зградама судова су од велике помоћи грађанима, као и веб-сајтови судова.

– Препоручио сам представницима судова да се они сами обрате јавности пре него што њихов телефон зазвони. Судови почињу да схватају да њихов рад представља саму основу демократије. На телевизији се виде председник или премијер, али судство је трећа независна самостална грана власти и једина са којом су грађани у директном контакту. Демократија једне земље огледа се пре свега у односу суда према грађанима, а кључ за независност правосуђа лежи у комуникацији судова са јавношћу – каже Марк Вест.

Он препоручује да се новинари и портпароли судова боље упознају, а за то постоји више начина. Представници судова треба да имају редовне прес конференције, које ће бити званичне, уз присуство председника суда, али и мање формалне састанке, као што су „мандеј морнинг кофи” са новинарима. Уз јутарњу кафицу понедељком, новинари би сазнали шта суд планира те недеље, које су актуелне истраге, да ли се очекује одлука о прихватању јемства окривљеног или изрицање пресуде за неко кривично дело.

– Сада је то можда тешко замислити, јер правосуђе још није завршило важне послове у реформи. Још нису изабрани председници судова, па вршиоци функција вероватно нису сигурни како да се поставе према јавности – каже наш саговорник.

Често се догађа да политичари и аналитичари критикују судске одлуке, нарочито ако је реч о укидању притвора, благим казнама или ослобађајућим пресудама, а судије никада не реагују на те критике.

– Решење је у томе да представници суда имају комуникацију са медијима пре него што се све ове ситуације догоде, дакле да упознају јавност са одлукама и разлозима, а не да чекају буру реакција у јавности. Они морају боље да комуницирају са новинарима и са јавношћу у вези са својим радом, управо да би стекли поверење грађана. Златно правило односа са јавношћу гласи: „Ако вас нису чули то је зато што нисте ништа рекли”. Дакле, судови треба јасно да иступе у јавности, управо зато што су независна грана власти – каже Марк Вест.

Подела власти на извршну, законодавну и судску није у пракси увек идеална, чак ни у Америци, признаје наш саговорник, где се те власти стално сударају.

– У Србији највиши степен извршне и највиши степен правосудне гране власти још покушавају да схвате какав је заправо њихов однос, али осталих 95 посто правосудне гране власти и даље обавља сваког дана свој посао независно. Јавност мора да схвати да највећи део правосуђа обавља свој посао потпуно независно од тога шта се догађа у врховима различитих грана власти и у њиховом односу – каже наш саговорник.

Ако правосуђе заиста јесте независно, онда је неопходно да правосуђе то врло јасно и покаже јавности, сматра Вест.

– Ако извршна грана власти држи сабљу а законодавна новчаник, шта има правосуђе? Правосуђе нема ни оружје нити штампа новац. Оно треба да има поверење јавности као једини извор свог ауторитета. Судије доносе одлуке које се спроводе зато што су утемељене на закону и на поверењу јавности. Независност правосуђа треба очувати, а кључ за то је отворена комуникација и свакодневно упознавање јавности са чиме се судови баве – закључује Вест.

Александра Петровић