Топлане прегрејале цене

После недавног поскупљења, грејање у Србији могло би и да појефтини уколико се с тим сагласе локалне самоуправе. До снижења може доћи, како се сазнаје, пре свега због пада цене мазута на око 22 долара за килограм, али и због знатних уштеда горива које ће топлане, ако овако топло време потраје, имати до краја грејне сезоне.

Како се не би догодило да топлане због тренутно великог диспаритета цена гаса и мазута одмах пређу на грејање мазутом, што би се неповољно одразило на екологију, мораће да се снизи и цена гаса.

Милован Лечић, председник Удружења топлана Србије, каже да су калкулације рађене када је грејна сезона стартовала. Цена мазута је тада била 20,60 динара по килограму, да би током децембра скочила за скоро 30 одсто, а сада поново почела да пада. Исти је случај и са ценом гаса, који је поскупео за око 35 одсто, а да га при том цена грејања није пратила.

Пример је Београд где се цена грејања од 35,06 динара по квадрату није мењала скоро годину и по дана – претпоследњи пут децембра 2005. године, што је постало економски неодрживо, па је предложена нова цена од 43,82 динара са ПДВ-ом.

Иако ново поскупљење јесте удар на породични буџет, Лечић тврди да се топлане само придржавају максимално дозвољених корекција цена, које су за целу прошлу годину износиле 9,3 процента, а за ову ће износити, како се предвиђа, око 7,5 одсто.

На питање да ли пад цене мазута и необично топла зима, због које ће топлане сигурно уштедети, могу да утичу на појефтињење грејања, Лечић каже да треба сачекати крај грејне сезоне и видети каква ће потрошња надаље бити, те да је сада преурањено било шта говорити. Иначе, рачуница показује да би реална цена грејања по квадрату требало да буде између 45 и 50 динара.

Већина топлана је достигла ту цену, међутим разлике и даље постоје. Лечић истиче да цена грејања зависи од више чинилаца – врсте енергента који се троши и техничких могућности топлане да пружи квалитетно грејање.

 "Има топлана чији су дистрибутивни системи стари чак 25-30 година и ту се јављају одређени губици који из постојеће цене тешко да могу да се покрију. На цену такође утиче и то да ли се грејање плаћа пола године или 12 месеци, као и од климатских зона.

Упућени истичу да грађани прикључени на топлане заправо не могу никада знати колика је реална цена грејања коју плаћају. Јер, немају увид у то колико топлана током сезоне троши мазута, колико гаса, какве су цене ових енергената на светској берзи, колики су губици у дистрибуцији. Тек уградњом калориметара свако домаћинство ће знати колико је стварно потрошило и колико ће морати да плати. 

Према подацима Удружења топлана Србије, домаћинства у Пећинцима су у врху листе када је цена грејања у питању. Квадратни метар грејне површине се наплаћује 54,50 динара и то преко целе године. Док убедљиво најјефтиније пролазе у Петровцу на Млави – плаћајући током целе године 12,62 динара по квадрату, као и Пожаревљани – 23,40 динара.

Топлана у Пријепољу својим потрошачима грејање зарачунава 85,10 динара, с тим што се рачун плаћа пола године, у Зрењанину 54 динара, Ковину 50,30, Сомбору 53,42, Сремској Митровици 52,83. Свима њима рачун за грејање стиже током целе године.

Нешто јефтинији је Нови Сад, где је цена 39,15, Шабац 37,73, Лесковац 29,23, Јагодина 36 динара по квадрату.